- Gospodine Peroviću, tražio sam Vas, Vaši zaposleni su previše tajanstveni. Tri sata ne možete da se javite, a hitno je. Da li je sve u redu?
- Hoferu, kad ste u mojim godinama, hitnost je relativna stvar. Dolazili su bolničari. Bolje da ne znate, ali dok primim sve terapije, dok me pregledaju, nekad mi se čini da sam poput laboratorijskog zeca.
- Nisam znao da Vam je loše. Kad smo se pre neki dan videli, izgledali ste odlično.
- Upravo tako. Ukoliko želim da izgledam odlično, baš zbog toga moram da prolazim kroz sve ovo. Ne mogu me podmladiti, ali bar mogu da mi ubrizgaju malo energije.
- To bi i meni prijalo. Godine u Interpolu ostavljaju sve više traga. Nego kad smo kod Interpola, da pređemo na posao. Slažete li se?
- Naravno, pričajte!
- Kancelarija u Moskvi mi javlja da je akcija u tom gradu kompromitovana.
- Kako to mislite? Armenski i Kapetan, da li je sve u redu sa njima?
- Njih dvojica su dobro. Moraće da ostanu u Moskvi još nekoliko dana, ali platna su nestala.
- Kako mislite nestala? Nisu mogla u zemlju da propadnu.
- Gospodine Peroviću, naravno da nisu mogla da propadnu u zemlju. Tu su negde, sad je samo trka sa vremenom. Znate, verujemo da se još uvek nalaze u Moskvi. Akcija skrivanja najverovatnije nije bila razrađena, svakako su blizu. Rusima je stalo da reše ovaj problem, sigurno će uposliti sve kapacitete da ih pronađu.
- Dobro, ovo objašnjenje mogu da prihvatim. Sad smo bar načisto da, Dušan Armenski više nije pod senkom sumnje, da je prevarant kao i da izmišlja.
- Rusi su to znali i ranije, samo su pokušavali da zataškaju. Znate to je sramota za njih.
- Što bi bila sramota, ako su pojedinci umešani, a ne ceo sistem?
- Pa upravo zato što sistem nije ni znao za postojanje te mreže krijumčara. U stvari, sad kad se klupko odmotava, deo sistema je znao i bio aktivno uključen u celu ovu gungulu, ali drugi nisu znali. Biće čistki, to koliko je dobro, može imati i posledice druge vrste.
- Pa nek se čiste, ja bar u Srbiji znam kako to ide. Jedna garnitura zameni drugu i ide život dalje.
- Gospodine Peroviću, nije meni za Ruse, već će biti turbulencija i kod nas. Ko zna šta ćemo u Beču i Parizu pronaći!? Znate, kad su pare u pitanju svako ima svoju cenu.
- Pa Hoferu, zar to nisu dobre vesti?
- Jesu dobre vesti, ali to znači da će biti i više posla. Gospodine Peroviću, voleli ste nekad ići u lov, znate i sami da je ranjena životinja najopasnija. Zdrava beži od čoveka, zna ko je neprijatelj. Ali ranjena, ukoliko je ne pogodite direktno u glavu, u tom trenutku pred smrt može da napadne, da Vas povuče sa sobom.
- Da li smatrate da može biti nekih problema? Da li ste Vi u opasnosti ili naši momci u Moskvi?
- Nadam se da su dobro zaštićeni. Naš bivši ataše za kulturu u Beču i uskoro bivši ataše za kulturu u Skoplju je sa njima u Moskvi.
- Kako? Otkud Kurbanov u Moskvi?
- I ja sam bio malo iznenađen. Znao sam čime se bavi, ali nije odavao utisak visoko kotiranog obaveštajca. Bio je tako jednostavan i nenametljiv. Izgleda neka nova vrsta špijuna u FSB, odlično je školovan. Ispostavilo se da je taj običan zanesenjak i ljubitelj kulture u stvari visoko pozicioniran u službi.
- To su onda dobre vesti. Vaš je poznanik, takođe je sa našim prijateljom u Makedoniji u korektnim odnosima.
- Da, on je kontaktirao Vasilevskog, zar ne?
- Tako je, bio je svestan svih dešavanja. To samo znači da je Moskva znala kako za Armenskog, tako i za nas u Beogradu i za Vaše aktivnosti u Beču.
- Moraću da proverim sa kancelarijom u Moskvi koliko oni znaju. Ja Kurbanova znam sa različitih svečanosti iz Beča. Pre nekog vremena je bio čak i degradiran i zato su ga i poslali u Skoplje, ali izgleda da se kolo sreće okreće.
- Da, Hoferu, klatno se kreće s jednog kraja na drugi i nikad ne staje, takav je jednostavno ciklus života. Dobre su vesti, a sad, Hoferu, ja moram da odmorim. Molim Vas pozovite Vaše ljude u Moskvi, neka kontaktiraju sa Armenskim. Ukoliko mogu da pomognu, neka pomognu.
- Gospodine Peroviću, budite bez brige. Da, kako ste prošli sa mojim poznanicima? Da li je bilo prosperitetno?
- I više od toga, Hoferu. Nose i mali poklon za Vas, siguran sam da će Vam se dopasti. Šaljem vam jednu sveščicu Ludvika Kube, mislim da će kao komadić pristajati Vašoj slovenskoj kolekciji.
- Vrlo sam zahvalan, gospodine Peroviću. Budite bez brige, pozvaću Moskvu, a Vi odmorite, veliki je to napor.
Prekinuo je vezu i spustio telefonski aparat na radni sto. Pogledao je u pravcu porodičnih portreta, počelo je da mu se vrti u glavi. Svaki put kad je dobijao koktel lekova i vitamina imao bi vrtoglavice i glavobolje. Doktori su voleli da mu objašnjavaju da je to samo trenutak kad se vraća energija telu. Bio je svestan neophodnosti ovih terapija, ali su mu sve teže padale.
Još nekoliko trenutaka je gledao u dedin portret koji je bio okačen na zidu, a onda je sklopio oči. Ponovo je ispred sebe video drage ljude, u trenutku mu se učinilo da je sa njima. Čuo je glas Vukoja, prvog Perovića koji je kročio u Beograd. Video je njegovu starinsku nošnju, bele brkove i kapu koju je stalno držao na glavi. Crveni tepelak, koji simbolizuje krv prolivenu na Kosovu polju, crna rubna korota, pet zlatnih niti koje su označavale vekove koje su Srbi proveli pod otomanskom vlašću, kao i četiri zlatnih ocila u okviru krsta, onoga što je uvek bilo najsvetije u plemenu Ozrinića.
Počeo je lagano tonuti u svojoj velikoj fotelji kad su se čula dva jaka kucnja na vratima njegovog radnog kabineta. Uspravio se i povikao: - Napred!
Na vratima se pojavio Rade koji je svog poslodavca gledao direktno u oči. - Razgovor sa Hoferom Vas je zamorio?- Jedva sam izdržao, potrebno mi je odmora.
- Da li želite da se vratite nakratko u spavaću sobu, da prilegnete?
- To bi mi koristilo. Hvala, Rade.
- Imaćete bar dva sata da odmorite. Danica je zvala, želi da Vas vidi, putuje danas u Moskvu.
- To mi je milo da čujem. Znači ide do dragog Armenskog. Zajedno će biti ako ne sigurniji, onda bar obazriviji.
- To mi je milo da čujem. Znači ide do dragog Armenskog. Zajedno će biti ako ne sigurniji, onda bar obazriviji.
- Da, čekirao sam joj kartu i produžio rezervaciju hotela. Nadam se da ste saglasni.
- Naravno, naravno, neka, dobro je to. Rade, sam ću do sobe, Vi vodite računa o kući, ja moram da se odmorim. Treba dati Danici poslednje instrukcije pred odlazak u Moskvu. Bliži se kraj, kraj svemu.