Marko Mil Popović

Primetila je da gazi tucanikom. Držao ju je pod rukom, osećala je miris njegovog parfema. Gledala ga je, zaista odavno nije uživala u muškom društvu. Međutim vrzmalo joj se u glavi zašto je posle toliko godina ponovo na Kosančićevom vencu i zašto pod rukom drži Miloša Crnjanskog. Mlada damo, ti dobro znaš ko je voleo da šeta Kosančićevim vencem i ko je voleo da čita, to nisam ja rekao, već citiram njega, najvećeg Miloša Crnjanskog. Gledala ga je, bilo ju je po malo sramota. Bila je svesna s kim je ovde dolazila, ali sve se nadala da to nije istina. - Pa znam, ali ipak, bilo mi je malo glupo. Nikad nemoj da ti bude glupo. Ne smeta što sam prešao na ti. Ne, ne, ne, nikako, ali da li ja smem. Jesam, kako je on voleo da kaže najveći, ali prelepe žene uvek mogu da budu na ti sa mnom, čak, neophodno je. Kod Hiperborejaca, pa da, tako elegantno ste u Rimu izgledali. Zašto nismo u Rimu? Tvoj je san, ti si htela da budeš ovde. Ali nisam ovde bila deset...

Ostala je sama na stanici. Okrenula se i videla da ipak pod nadstrešnicom ima još nekog. Zapazila je naočitog gospodina, kako stameno stoji. Bela, lepo ispeglana košulja, prelepa kragna i lice koje joj je bilo poznato. Okrenuo se ka njoj i nasmejao. Klimnuo joj je glavom i pozvao da priđe. Mlada damo, ostali smo nas dvoje sami. Da, odavno ne videh ovako pustu stanicu, rekla mu je približavajući se i sve više zagledajući ga. Nemam kravatu, pretoplo je danas. Nadam se da Vam to ne smeta. Ne, ne, nikako. Nego, mnogo ste mi poznati, ali čini mi se da Vas znam mnogo starijeg. Ah, to su oni prokletnici iz izdavačkih kuća. Znate, i dalje mi se svete, pa stavljaju fotografije kad sam ostario. Više volim sebe ovakvog, mladog. Znate, upravo se vraćam sa fudbala. Volim da trčim, da dišem svežeg vazduha, da uživam u ženskoj lepoti. Moram priznati, mlada damo, Vi prelepo izgledate. Postidela se. Prošla je rukom kroz svoju gustu i svilenu crnu kosu. Izvinite, ali...

Prošla je pored dečije sobe. Vrata su kao i uvek bila odškrinuta. Provirila je kroz njih. Zaspali su. Lagano je prošla hodnikom i ugasila svetlo. Ušla je u spavaću sobu i umorno sela na ivicu bračnog kreveta. Uzela je mleko za telo i krenula da maže ruke. Lagano je prelazila i sve do svojih tankih laktova je ostavljala trag mleka, koje je koža brzo upijala. Pogledala je dlanove i shvatila je da joj ostalo još dosta mleka na njima, zavukla ih je ispod spavačice i lagano namazala stomak. Iako i dalje skoro neprimetan, osećala je kako iz dana u dan i iz godine u godinu sve više raste. Plašila se starosti, trideset i deveta godina, još četiri meseca i ulazila je u petu deceniju života. Svoju majku je prezirala u tim godinama, smatrala je da joj je to doba daleko, a eto bila je godina kao nekad njena majka, baka. Pogledala je na sat. Bilo je blizu ponoći. Suprug je započeo drugu smenu pre nekoliko sati. Još jedna noć prospavana u praznoj postelji, sa hladnom levom...