Marko Mil Popović

     Kada govorimo o zlatnom dobu srpske književnosti i diplomatije između dva svetska rata, oči javnosti najčešće su uprte u olujni nemir Miloša Crnjanskog ili raskošni, aristokratski sjaj Jovana Dučića. Međutim, temelje onoga što će postati prepoznatljivi stil jugoslovenske diplomatije u Večnom gradu postavio je čovek koji je bio sušta suprotnost salonskoj pompi i političkoj galami – Milan Rakić.      Dok je Dučić šarmirao dvorove, a Crnjanski iz senke beležio propast Evrope, Rakić je u Rimu vodio tihu, duboko dostojanstvenu i nadasve tešku diplomatsku borbu. Sa diplomatskim frakom koji mu je stajao prirodno, kao nasledni deo porodičnog identiteta, i sa pesničkom dušom duboke misaonosti, on je u samom praskozorju Musolinijeve diktature pokazao kako se kulturom i intelektom brani integritet sopstvene zemlje.      Za razliku od mnogih svojih savremenika koji su do diplomatskih visina morali da se probijaju kroz balkansko blato i političke kul...

       - Očekivao sam Vas tek sutra, ipak posle duge vožnje potrebno je malo odmora. Mada, vidim da ste nasmejani, nadam se da je put za Ohrid bio koristan.      - Naporno, ali kao što ste rekli, klupko je krenulo da se odmotava.      - Ataše Kurbanov vam je bio od koristi?      - Možda, videćemo. Očekujem Dušana da se javi. Pokušavala sam da ga dobijem, ali je nedostupan.      - Siniša je sa njim, biće sve u redu. Da li je između Vas dvoje sve kako valja? Niste odavali utisak da Vam je previše drago što se vraća, da Vam je stalo do dragog Armenskog.      - Sa Dušanom je sve u redu - zarumenela se - ali ipak malo se brinem, on sve prilično bezbrižno shvata, lakomislen je.      - Dobro je što se brinete za njega, ali naš momak je sve, samo ne lakomislen.      - Ja njima na noge ne bih smela da idem. Moskva je velika, opasna, a on je na nepoznatom terenu.  ...

     Knez srpske poezije u fraku diplomatije      Kada se u svesti našeg naroda pomene ime Jovana Dučića, prva asocijacija su njegovi prefinjeni, klesani stihovi, melanholični zalasci sunca i filozofski eseji o ženi, sreći i caru Radovanu. Međutim, Dučić je bio mnogo više od pesnika, on je bio najblistavija figura mlade jugoslovenske diplomatije između dva svetska rata. Dok je Miloš Crnjanski bio „čovek oluje“, prkosan i ranjiv posmatrač propasti sveta, Dučić je bio sušta suprotnost – knez srpske književnosti, čovek manira, raskoši i aristokratske poze.      U salonima i poslanstvima Kraljevine Jugoslavije, Dučić je važio za diplomatskog barda koji je šarmirao kraljevske dvorove širom Evrope. Ipak, među svim evropskim prestonicama, Rim je u njegovom životu i službi zauzimao posebno, gotovo mitsko mesto. U Večnom gradu, koji se tih godina transformisao pod mramornim, hladnim kulisama fašističkog režima Benita Musolinija, Jovan Dučić je bio kra...

     Put od aerodroma do policijske uprave u Žitnoj nije bio previše komplikovan, dovoljno je bilo da se prate uputstva sa navigacije. Siniša je poznavao moskovske ulice. Znao je gde treba da preseče i skrati put, ali gužva jedne metropole nije se mnogo razlikovala u odnosu na bilo koji višemilionski grad na bilo kom meridijanu u svetu.      Bili su koncentrisani. Pratili su put kako zahteva ispred, tako povremeno gledajući u retrovizore, da li ima upadljivih vozila koja bi mogla da izazovu podozrenje u njima.      Moskva je još uvek bila grad pun kontrasta. Putnik koji je prošao njom pre desetak godina primetio bi i shvatio da su se desile drastične promene na licu glavnog grada Ruske federacije. Mogli su se videti dobro očuvani automobili iz vremena perestrojke, koji su uspešno izdržavali hladne ruske zime, ali i sve toplija leta, koja su grejala daleki istok evropskog kontinenta. Takođe, pored njih su prolazili modeli automobila koje Armen...