Marko Mil Popović

7.      Zvončići na vratima galerije su najavili njegov ulazak. Stara gvozdena vrata i dalje su se teško otvarala. Međutim, znao je da Perović kao neko ko drži do tradicije i nije podložan promenama, teško da će ih zameniti laganim aluminijumom ili, daleko bilo, nekom plastikom. Pomučio se dok ih je otvorio. Još teže su se otvarala, nego pre deset godina kad je ovde po poslednji put zakoračio. Kao i tad, kada je odlazio, žena koja ga je ispraćala, čekala je na istom mestu.       On je podigao pogled sa stare kvake, koja mu je i dalje bila u ruci, ali Danica je još uvek pisala i nije podizala pogled. Velika stona lampa je osvetljavala njeno lice. Kosa joj je bila uvezana u rep, a naočare za blizinu su stajale na vrhu nosa. Osmotrio ju je. Stil oblačenja nije se bitno promenio za sve ove godine, tanka bluza i lagani blejzer koji se pripijao uz telo. Perović je bio u pravu, nije se puno promenila. Godine razdvojenosti od Dušana Armenskog su joj podarile i...

5.      Perović je prekinuo svoj govor. Gledajući u staru fotografiju, koja je stajala na njegovom stolu, duboko je uzdahnuo.      Utonuo je u neki polusan. Sećao se Mimarinih priča iz perioda posle Drugog rata. Nekadašnja zgrada bivšeg sedišta Nacionalsocijalističke partije na Kengzingplacu u Minhenu je, nakon sloma Hitlerovog režima, pretvorena u Centralni biro za vraćanje umetničkog blaga.       Tokom 1949. godine, Topić, tada već iskusni trgovac umetničkim delima, postao je član državne reparacione komisije na restituciji kulturnih i umetničkih dobara, koja su tokom rata izneta iz zemlje. Tu je skovan plan, da sem umetničkih dela koja su bila oteta, da se dokopa i onih koja nikad nisu ni pripadala bivšoj Kraljevini.      Taj nekadašnji austrougarski vojnik, koji je rane iz Prvog rata sa bojnog polja kod Pijave, nosio do kraja svog burnog i nadasve zanimljivog života, sa svojom ljubavnicom, a nakon toga i suprugom Viltr...