Voleo da kaže da mu ne treba stalno prebivalište u Beogradu, jer će jednoga dana bar jedna ulica nositi njegovo ime — što se i tokom sedamdesetih godina prošlog veka i dogodilo. Tako da baš ovde na Čukarici imamo ulicu nazvanu po njemu, ipak, 1936. godine, u svojoj šezdeset petoj godini, kupuje kuću i okućnicu. U tom trenutku je poslanik Kraljevine Jugoslavije u Rimu. Nasleđuje na toj dužnosti svog velikog prijatelja, pesnika Milana Rakića. Kuću i plac kupuje od prijatelja — trgovca Moše Josifa i pijanistkinje Sofije Soke Josif, roditelja budućeg akademika Enrika Josifa, autora čuvene fraze „Srbi su nebeski narod“. Godine 1937. Dučić dobija unapređenje i odlazi kao ambasador u Bukurešt. To je prva jugoslovenska ambasada, pošto su do tada sve bile poslanstva. Iz tog razloga, pre Dučića, diplomate najvišeg ranga su imale zvanja poslanika, što nema veze sa današnjim značenjem reči „poslanik“ u parlamentu. Dok je kao ambasado...
Vreme priče I razonode