Marko Mil Popović

     Kada govorimo o zlatnom dobu srpske književnosti i diplomatije između dva svetska rata, oči javnosti najčešće su uprte u olujni nemir Miloša Crnjanskog ili raskošni, aristokratski sjaj Jovana Dučića. Međutim, temelje onoga što će postati prepoznatljivi stil jugoslovenske diplomatije u Večnom gradu postavio je čovek koji je bio sušta suprotnost salonskoj pompi i političkoj galami – Milan Rakić.      Dok je Dučić šarmirao dvorove, a Crnjanski iz senke beležio propast Evrope, Rakić je u Rimu vodio tihu, duboko dostojanstvenu i nadasve tešku diplomatsku borbu. Sa diplomatskim frakom koji mu je stajao prirodno, kao nasledni deo porodičnog identiteta, i sa pesničkom dušom duboke misaonosti, on je u samom praskozorju Musolinijeve diktature pokazao kako se kulturom i intelektom brani integritet sopstvene zemlje.      Za razliku od mnogih svojih savremenika koji su do diplomatskih visina morali da se probijaju kroz balkansko blato i političke kul...

     Knez srpske poezije u fraku diplomatije      Kada se u svesti našeg naroda pomene ime Jovana Dučića, prva asocijacija su njegovi prefinjeni, klesani stihovi, melanholični zalasci sunca i filozofski eseji o ženi, sreći i caru Radovanu. Međutim, Dučić je bio mnogo više od pesnika, on je bio najblistavija figura mlade jugoslovenske diplomatije između dva svetska rata. Dok je Miloš Crnjanski bio „čovek oluje“, prkosan i ranjiv posmatrač propasti sveta, Dučić je bio sušta suprotnost – knez srpske književnosti, čovek manira, raskoši i aristokratske poze.      U salonima i poslanstvima Kraljevine Jugoslavije, Dučić je važio za diplomatskog barda koji je šarmirao kraljevske dvorove širom Evrope. Ipak, među svim evropskim prestonicama, Rim je u njegovom životu i službi zauzimao posebno, gotovo mitsko mesto. U Večnom gradu, koji se tih godina transformisao pod mramornim, hladnim kulisama fašističkog režima Benita Musolinija, Jovan Dučić je bio kra...

      Čovek koji je u salonima Rima video propast Evrope      Kada danas posmatramo zlatno doba srpske i jugoslovenske književnosti između dva svetska rata, pred očima nam se otvara fascinantan fenomen: naša moderna literatura nije nastajala u mansardama i boemskim bifeima, već u tišini kraljevskih poslanstava širom Evrope. Bilo je to vreme kada su naši najveći pisci nosili diplomatske frakove. Jovan Dučić je šarmirao kraljevske dvorove, Milan Rakić je rešavao teška konzularna pitanja na jugu, Ivo Andrić je hladnokrvno analizirao prilike u Berlinu, a Rastko Petrović je krstario Amerikom. Ipak, jedno ime u toj plejadi sija posebnim, duboko melanholičnim i uznemirujućim sjajem: Miloš Crnjanski.      Crnjanski nije bio tipičan diplomata. On nije posedovao Andrićevu taktičku uzdržanost, niti Dučićevu aristokratsku pozu. Bio je čovek oluje, prek, ponosan, ranjiv i pre svega – ukleti posmatrač istorije. Njegova diplomatska služba, koja se kretala o...

  Uvod Jedan od najznačajnijih i najuglednijih žitelja Čukarice iz prve polovine 20. veka, sem što je bio dvorski apotekar, Jovan Viktorović je bio i dugogodišnji odbornik skupštine grada Beograda, jedan od osnivača Rotari kluba u Beogradu kao i veliki dobrotvor i humanitarni radnik.   Viktorovićeva vila Porodično vezan za Matiju Bana (bio je oženjen njegovom praunukom Milicom), nastavio je Banovo delo, tako je između ostalog bio darodavac placa za izgradnju škole Josif Pančić, kao i jedan od ljudi koji su finansirali izgradnju škole. Bio je vlasnik vile, sigurno najlepše kuće predratnog Banovog brda na adresi Požeška 28, u kojoj se već 80 godina nalazi, prvo vrtić, a potom i uprava Predškolske ustanove Čukarica. Poput svog vlasnika i sama vila je imala interesantnu sudbinu, koja je isto tako zanimljiva za našu priču. Takođe, prvo njegov otac Mihajlo, a nakon njegove smrti Jovan, bili su vlasnici apoteke na Prestolonasledn...

     Dani evropske baštine 2024.       Obraćanje Marka Mil Popovića – Muzej grada Beograda – Zavičajni muzej Žarkova       Rute, mreže i veze       Manifestacija Dani evropske baštine ustanovljena je 1991. godine od strane Saveta Evrope, uz podršku Evropske zajednice. Povod za njeno uvođenje bio je projekat „Otvoreni dani kulturnih spomenika“, koji je prvi put realizovan u Francuskoj 1984. godine. Cilj manifestacije je podsticanje interesovanja za evropsko kulturno nasleđe, kao i razvijanje svesti o sopstvenom identitetu, kojoj se najuspešnije prilazi prateći postojeće i stvarajući nove rute, mreže i veze.  U Srbiji se manifestacija održava od 2002. godine i predstavlja praznik kulture i turizma. Samim učešćem u njoj, Srbija je afirmisala svoju pripadnost evropskom kulturnom prostoru. Poseban značaj imala je 2007. godina, kada je Beograd bio domaćin centralne evropske proslave, postajući simbolička tačka rut...