Marko Mil Popović

     U Rimu je tog proleća bilo izuzetno toplo. Gospodin u drugoj polovini pete decenije lagano je šetao obučen u diplomatsko odelo. Kravatu je skinuo i čekao da je stavi tek pred ulaz u Poslanstvo. Njegova supruga je volela da ga gleda dok se svakog jutra oblačio. Samo njegova pesnička melanholija joj je budila nadu da će sve biti u redu i jedino je ona mogla da savlada pesimizam Rima u kome se uveliko pričalo da će uskoro biti rata.       Sirotinja, koja je jedva čekala da prođe zima, živeći od danas do sutra, raštrkala se po gradskim ulicama, tramvaji su krstarili gradom, noseći buku za sobom. Blato koje je ostavljalo svoje tragove po večnom gradu, pretvaralo se u prašinu i vijugalo na vetru, na istom onom vetru o kom je on maštao sećajući se snežnih vrhova Špicbergena.        Dok ga je misao vodila negde daleko na sever ka Hiperboreji, približavao se poslanstvu i obavezama koje su ga čekale. Nameštajući kravatu i rukama lagano p...

       - Vasilevski, ovde je prelepo. Sedeti na mestu gde se stvarala istorija, osećati je. Ovaj amfiteatar postoji više od dva milenijuma, stariji je od samog hrišćanstva.      - Trebalo nam je blizu osamdeset godina od početnih iskopavanja do ovoga što imamo danas, ali vredelo je.      - Fasciniran sam, nadam se da se i našim prijateljima dopada. Rus je ustao i prvo pružio ruku Danici. - Gospođice, očaran sam, a onda je prišao i Armenskom - Znači ovo je naš prijatelj koji je potresao Moskvu. Budite sigurni glas o Vama se daleko čuje.      - Gospodine Kurbanov, drago mi je što ste se sami pozvali, ali morate shvatiti da imam određenu averziju prema ruskim diplomatama. Umete da budete vrlo nezgodni.      - Budite uvereni da ćemo danas pričati samo o umetnosti. Inače bilo mi je posebno drago kad sam čuo da Vas nisu pronašli pri ulasku u Beograd. To nam daje određenu prednost.      - Vi ste znal...