Marko Mil Popović

     - Dugo već nisam bio u Moskvi. Čovek se uželi ukusne čorbe.      - Čudno, proveli ste toliko vremena u Makedoniji. Ako je neko majstor kuhinje, to su oni.      - Gospodine Armenski, apsolutna istina i nemam šta dodati. Ali njihova kuhinja sadrži dosta začina, prilično je pikantna, u skladu sa njihovom temperamentom. Iskreno, za mene trunku više Orjentalna, teško da bi se moj stomak ikad navikao.      - Možda ste u pravu. Očekivao sam, kad ste naručivali čorbu da ćemo jesti boršč. Malo ste me iznenadili izborom. Kako ste rekli da se ova kisela čorba zove.      - Da, ja sam redak Rus koji baš ne preferira cveklu. Ovo vam je rasolnik. Puno kiselog kupusa i kiselih krastavaca i naravno goveđe meso. Posle ovako jake čorbe, dovoljni su nam peljmeni i možda pirožki, ipak ne treba se prejesti. Ne smemo dozvoliti stomaku da gospodari.      - Gospodine Kurbanov, poslušaćemo Vas, ali radije bismo čuli št...

     Istorijski putopis kroz Banovo brdo, Košutnjak i Topčider      Knjige Kulturna baština Čukarice i Kratka hronika Čukarice nastale su iz želje da sačuvam od zaborava istoriju kraja u kome živim i stvaram. Na ovom sajtu neka davna vremena pretvaram u istorijske biografije i putopise, jer prošlost najbolje oživljava u susretu sa vremenom i prostorom po kome svakodnevno koračamo.      Ovaj tekst je moj poziv na šetnju kroz vekove Banovog brda, Košutnjaka i Topčidera, od Banovog letnjikovca i oktobarskih borbi 1915. godine, do mira Topčiderskog groblja i zadužbine Nikole Spasića. Verujem da će vam pomoći da saznate nešto novo o našem zajedničkom kulturnom nasleđu.      Postoje delovi Beograda gde je istorija bila aktivna i burna i gde svaki sloj zemlje, svako uzvišenje i gusti šumarak pamte korake vojskovođa, zanesenjaka, dobrotvora i umetnika. Jedan takav svet - istovremeno užurban i duboko miran - pruža se na jugozapadnim kap...

      Sigurno je koračao Širokim sokakom, glavnom ulicom i za njega jedinom u Bitolju. Nije planirao previše da se zadržava, ali morao je da upozna lokalne ljude. Znao je da jedan dan razgovora sa nekoliko uglednijih građana, već sledećeg jutra znači da svi znaju da se nalazi u ovom gradu. Šetajući samim srcem varoši, imao je priliku da vidi kako sa jedne strane raste civilizacija. Ali istovremeno da bude svestan da je tako opasno blizu nepreglednog istočnog vilajeta. Fine i uređene zgrade su odavale određenu gospodstvenost ovoj varošici. Međutim, Ajdar-kadi, Jeni i Isakova džamija su ga upozoravale da se ipak nalazi na krajnjem zapadu Orijenta.       Sve je bilo lepo ukomponovano. Drvoredi su se pružali korzoom, porodice su šetale njime. Čak i velika reklama za fotografsku radnju, nova konkurencija 20. veka, ovom čoveku staroga kova. Ispred radnje je stajao muškarac sa gustim negovanim brkovima, koji kad ga je primetio, počeo je da maše rukom i d...

     Marko Mil Popović , pisac:    Tehnologija nas je povezala žicama, ali su se naše duše razdvojile     21. septembar 2026. autor Miljan Paunović     Beogradski pisac Marko Mil Popović za sebe voli da kaže da je veroučitelj, činovnik i književnik u jednoj ličnosti. Završio je studije na Bogoslovskom institutu pri Bogoslovskom fakultetu SPC.     Do sada je objavio četiri monografije sa tematikom lokalne istorije opštine Čukarica, na kojoj živi i stvara već više od trideset godina.     Autor je tri romana, U potrazi za Riberom i Čuvari ključa i najnovijeg Valterova beležnica. Takođe, objavio je i zbirku priča –  Čarli Parker svira bosa novu i priče o tri pisca.     U našoj stalnoj rubrici „Pet pitanja, pet odgovora, bez ustručavanja“ otkriva kako vidi sebe i svet oko nas.      Kako biste opisali društvo i vreme u kome živimo – šta vam smeta, š...

     - Gospodine Peroviću, tražio sam Vas, Vaši zaposleni su previše tajanstveni. Tri sata ne možete da se javite, a hitno je. Da li je sve u redu?      - Hoferu, kad ste u mojim godinama, hitnost je relativna stvar. Dolazili su bolničari. Bolje da ne znate, ali dok primim sve terapije, dok me pregledaju, nekad mi se čini da sam poput laboratorijskog zeca.      - Nisam znao da Vam je loše. Kad smo se pre neki dan videli, izgledali ste odlično.      - Upravo tako. Ukoliko želim da izgledam odlično, baš zbog toga moram da prolazim kroz sve ovo. Ne mogu me podmladiti, ali bar mogu da mi ubrizgaju malo energije.      - To bi i meni prijalo. Godine u Interpolu ostavljaju sve više traga. Nego kad smo kod Interpola, da pređemo na posao. Slažete li se?      - Naravno, pričajte!      - Kancelarija u Moskvi mi javlja da je akcija u tom gradu kompromitovana.      - Kako to mislit...