Marko Mil Popović

     Marko Mil Popović , pisac:    Tehnologija nas je povezala žicama, ali su se naše duše razdvojile     21. septembar 2026. autor Miljan Paunović     Beogradski pisac Marko Mil Popović za sebe voli da kaže da je veroučitelj, činovnik i književnik u jednoj ličnosti. Završio je studije na Bogoslovskom institutu pri Bogoslovskom fakultetu SPC.     Do sada je objavio četiri monografije sa tematikom lokalne istorije opštine Čukarica, na kojoj živi i stvara već više od trideset godina.     Autor je tri romana, U potrazi za Riberom i Čuvari ključa i najnovijeg Valterova beležnica. Takođe, objavio je i zbirku priča –  Čarli Parker svira bosa novu i priče o tri pisca.     U našoj stalnoj rubrici „Pet pitanja, pet odgovora, bez ustručavanja“ otkriva kako vidi sebe i svet oko nas.      Kako biste opisali društvo i vreme u kome živimo – šta vam smeta, š...

          Koreni jednog veka: Od Čukareve mehane do fudbalskog ponosa Vek postojanja jednog fudbalskog kluba nikada nije samo priča o lopti, terenu i sportskim rezultatima. To je hronika jednog prostora, svedočanstvo o ljudima, njihovom znoju, snovima, naporima i duhu zajedništva koji se kalio kroz generacije. Monografija posvećena stogodišnjici Fudbalskog kluba Čukarički predstavlja upravo to - ogledalo istorije čitave jedne opštine, njenog rasta od blatnjavih staza i seoskih mehana do snažnog industrijskog, građanskog i sportskog centra Beograda.  Da bi se suštinski razumeo fenomen "Čuke" i šarm koji ovaj klub nosi u svom genetskom kodu, neophodno je vratiti se na same početke i sagledati istorijski kontekst u kojem je Čukarica nastala, rasla i formirala svoj neponovljivi identitet. Stojko Čukar i njegova mehana Istorija Čukarice neraskidivo je vezana za instituciju kafane, koja je u srpskom društvu devetnaestog i prve polovine dvadesetog vek...

          Jedan od najpouzdanijih i najlepših televizijskih vodiča kroz lavirinte naše kulturne baštine jeste kultni serijal "Srbija za početnike". Autorka i urednica ove emisije, novinarka Smiljana Popov, pravi jedinstven iskorak u našem medijskom prostoru. Njen pristup prošlosti potpuno je lišen suvoparnog akademskog kriticizma; ona istoriju oživljava sa neverovatnom stvaralačkom energijom, nepresušnom radoznalošću i prepoznatljivim šarmom.      Smiljana Popov svake nedelje vodi gledaoce na autentična putovanja kroz vreme, uspešno razotkrivajući zaboravljene legende, skrajnute arhitektonske bisere i fascinantne ljudske sudbine. "Srbija za početnike" stoga ne predstavlja puki putopis, već magični prozor u kulturni identitet našeg naroda, koji pod‌jednako intrigira i domaću javnost i strance koji tek počinju da otkrivaju slojeve ove zemlje.      Čukarički triptih: Portreti koji prkose zaboravu      Posebno pogla...

     Dok se penjem uz kaldrmu ohridskog Starog grada, ostavljajući iza sebe turističku gužvu sa pristaništa, ulica Nada Fileva donosi potpuno drugačiju sliku Ohrida. Između gusto zbijenih kuća, pažnju mi privlači monumentalni, ali potpuno zapušteni objekat koji odmah odskače od ostatka ambijenta. To je zgrada nekadašnje osnovne škole "Sveti Sava", objekat koji danas savršeno oslikava spoj bogate istorije i savremene balkanske tranzicije.      Osnovna škola Sveti Sava zauzima istaknuto mesto u starom gradskom jezgru, u kompleksu Mesokastro, na dominantnoj visoravni na ohridskom brdu Deboj. Nalazi se u neposrednoj blizini brojnih, značajnih kulturno-istorijskih spomenika, crkve Svete Bogorodice Perivlepte, Svetog Dimitrija, Svetog Konstantina i Jelene, Svetih Vrača, Svete Bogorodice Čelnice, u duhovnom prostoru sa drevnom graditeljskom tradicijom.      Zgrada je podignuta na samom kraju otomanske vladavine, u periodu od 1898. do 1899. godine. F...

     Umesto predgovora      Knjiga koja je pred nama je granični kamen međaš, koji se nalazi između nekadašnje Čukarice sa jedne strane i neke nove buduće čiji redovi tek treba da budu ispisani.. Ona predstavlja pokušaj da se današnjim generacijama približe ljudi koji su gradili Čukaricu, kao i epoha kojoj su pripadali.      Tokom predhodnih dvadeset i više godina pojavilo se dosta knjiga sa temom Čukaričke prošlosti, koje su pre svega sa istorijsko-geografskog aspekta pokušavale da čitaocu približe Čukaricu i njenu bogatu istoriju. U svim tim zapisima, hronikama, ličnim sećanjima pojavljuje se se mnoštvo znanih i neznanih junaka, koji su ispisivali stranice postojanja naše opštine. Međutim sve do danas se nije pojavila kompletna i sistematizovana antologija posvećena najznamenitijim čukaričanima.      Stilski šarolika i istovremeno elegantna, ovo je prva obimna biografska studija i siguran sam prvi kompletan izvor životnih pri...

     Kulturno-istorijska celina Topčider     Topčider se prostire na teritoriji tri Gradske opštine, Savski venac, Rakovica i Čukarica. Po prostoru koji zauzima i po vrednostima koje sadrži, jedna od nesumljivo najvećih prostornih kulturno-istorijskih celina u gradu.      Po značaju svojih prirodnih i estetskih vrednosti kao i po svom kulturno-istorijskom značaju, ona bez sumnje prevazilazi granice grada i republike. Prostorna kulturno-istorijska celina „Topčider“ je 1987. godine utvrđena za kulturno dobro od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju (Odluka,  „Sl.glasnik SRS“ br.47/87) zbog posebnih prirodnih, estetskih, kulturnih i istorijskih vrednosti koje sadrži.      Značajniji prostori i objekti koji su bili osnov za proglašenje prostorne kulturno-istorijske celine „Topčider“ za kulturno dobro od izuzetnog značaja za Čukaricu su: park-šuma Košutnjak, Fabrika šećera i Kovnica novca, Sportski...

          Kulturna baština Čukarice - Uvod           Sakralni objekti i spomenici kulture na Čukarici             Kulturna baština ili kulturno nasleđe, obuhvata dobra koja su nasleđena od prethodnih generacija ili koja se stvaraju u sadašnjosti, a imaju karakterističnu vrednost za ljude i treba da budu sačuvana za buduće generacije. Ova dobra najčešće su pod režimom zaštite, imaju simbolički značaj u svesti ljudi, a sa ekonomske strane predstavljaju turistički potencijal. Kulturna baština utiče na identitet određenog naselja, regiona ili države, a kada su u pitanju objekti Svetske baštine oni imaju posebnu vrednost za celokupno čovečanstvo.            Kulturna baština se deli na materijalnu i nematerijalnu. U materijalnu kulturnu baštinu spadaju: izuzetne građevine (sakralne ili svetovne), spomenici, materijalna umetnička dela. U nematerijalnu kulturnu bašti...