Prekinuo je vezu. Imao je pomešana osećanja. Bilo mu je drago što je Danica želela da dođe kod njega. Čak je sama to inicirala. Godilo mu je što ga nakon svih godina odvojenosti voli istim žarom. S druge strane nije znao šta ga čeka narednih dana. Sigurno će ponovo morati u moskovsku policiju, takođe, čekao je poziv iz Interpola.
Isto tako, morao je da se javi Parizu, čekali su rezultate, koje nije imao, pritom nije znao kako će ona reagovati. Nadao se da će biti svesna, da najviše vremena mora provesti u ovom apartmanu. Iako je bio luksuzan, plašio se da će joj biti dosadno dok on bude radio.
On će pokušati sa Sinišom da pokrene privatnu istragu, suviše je bio blizu da bi sad odustao. Ribera mu je bio pred nosom i ponovo je nestao. Da li će pukovnik Antonov upotrebiti svoj uticaj da pronađu slike i pohvataju tu grupu krijumčara. Bio je svestan da je akcija iznutra kompromitovana i samo njegovo prisustvo tokom današnje akcije razotkriveno. Znali su da je u Moskvi.
Sirena je i dalje zavijala. Uskoro će biti ponovo u hotelu, morao je da vidi sa Sinišom šta dalje. Znao je šta mu je cilj, ali morao je da se posavetuje sa njim šta je pametno da urade. Ne smeju izazivati nevolje ili ukoliko to rade moraju znati poput šahovske partije koji im je sledeći korak. Čekao je da izađu, nije želeo da priča. Mladi policajac ih je sigurno dobro razumeo. Znao je da im je Antonov podmetnuo čoveka koji ako ne priča, onda bar više nego dobro razume srpski.
Parkirali su se ispred hotela. Mladić se samo lagano okrenuo i poželeo prijatan dan. Siniša ga je pogledao i u ime obojice brzo odgovorio. Energično su izašli iz auta i koračali ka ulazu u hotel, nisu želeli da budu na ulici. Siniša mu je otvorio vrata i hitro su ušli u foaje hotela. Javili su se recepcioneru i prošli ka liftu.
- Dušane, ne dopada mi se ovo nimalo. Neko im je dojavio, moramo saznati ko je.
- Na koga sumnjaš? Antonov?
- Iskreno, ne verujem da je on. Možda neko iznad njega ili istog ranga.
- Siniša, Antonov je okej, ali me brine dokle će smeti da ide. Da li ima herca ili ne.
- Rekao bih da je pomalo lud. Ne verujem da taj ikoga sluša. Samo je bitno da nas dvojicu stavi pod zaštitu dok smo u Moskvi.
Vrata lifta su se otvorila, hodnik je bio prazan, pogledali su na obe strane i onda zakoračili. - Dušane, idem na kratko u svoju sobu. Vidimo se za petnaestak minuta, pa da se spustimo i nešto da klopamo. Posle ćemo se dogovarati šta nam je činiti, siguran sam da su platna još uvek u Moskvi - rekao je zatvarajući vrata svoje sobe.
Dušan Armenski je provukao karticu i ušao u svoju sobu. Iz kupatila se čula voda, dok je na velikom dvosedu sedeo nepoznati uniformisani muškarac.
- Uđite gospodine Armenski. Ne brinite se, prijatelji smo.
Nije mu bilo svejedno. Morao je da veruje da je u sobi zaista ruski oficir i da je prijateljski raspoložen.
- Armenski, slobodno zatvorite vrata, ne budite toliko nepoverljivi - iz kupatila je provirila poznata plavokosa glava.
- Kurbanov, nisam Vas očekivao u Moskvi. Kojim dobrom?
- Po istom pitanju zbog koga smo se videli i u Ohridu.
- Da, naravno, ali otkud Vi ovde. Ipak instinkt u Makedoniji me nije varao, Vi ste ipak bezbednjak, a ne kulturni poslenik.
- Izvinite za moje pretpostavljene, nekad nisu baš inventivni. Kad šalju špijuna u stranu zemlju, on mora biti ili ataše za poljoprivredu ili kulturu. Ja sam imao sreće, završio sam uporedo i muzičku akademiju. Tako da su mi dali da se uz svoj posao bavim i kulturom. Bolje i to nego obilaziti njive i klanice, zar ne?
- Ali, otkud u Moskvi?
- Armenski, Vi ste moja karta za povratak kući. Istu ekipu sam jurio u Beču. Nažalost neko uticajan me je sklonio i poslao dole u Makedoniju. Sad ih imam u šaci, vrh službe mi tek sad veruje da sam bio na dobrom tragu. Zato smo Vas i kontaktirali u Ohridu. Da, nepristojan sam, moj mlađi kolega, poručnik Gubanov.
- Drago mi je, Dušan Armenski - pružio je ruku i zagledao se u lice mlađeg oficira, koje je prirodno izgledalo pospano.
- U sobi do Vas je Vaš telohranitelj? - upita Kurbanov.
- Nije telohranitelj, više podrška za Moskvu. Trebao mi je neko ko će me dočekati, prevesti, moguće i zaštiti.
- Da li možemo uskoro da ga očekujemo?
- Da, dogovorili smo se da siđemo do restorana na ručak.
- Odlično, ručaćemo zajedno. Mislim da će i njemu biti interesantno da čuje šta ću imati da podelim sa Vama.