Umesto predgovora
Knjiga koja je pred nama je granični kamen međaš, koji se nalazi između nekadašnje Čukarice sa jedne strane i neke nove buduće čiji redovi tek treba da budu ispisani.. Ona predstavlja pokušaj da se današnjim generacijama približe ljudi koji su gradili Čukaricu, kao i epoha kojoj su pripadali.
Tokom predhodnih dvadeset i više godina pojavilo se dosta knjiga sa temom Čukaričke prošlosti, koje su pre svega sa istorijsko-geografskog aspekta pokušavale da čitaocu približe Čukaricu i njenu bogatu istoriju. U svim tim zapisima, hronikama, ličnim sećanjima pojavljuje se se mnoštvo znanih i neznanih junaka, koji su ispisivali stranice postojanja naše opštine. Međutim sve do danas se nije pojavila kompletna i sistematizovana antologija posvećena najznamenitijim čukaričanima.
Stilski šarolika i istovremeno elegantna, ovo je prva obimna biografska studija i siguran sam prvi kompletan izvor životnih priča ljudi koji su živeli i žive na Čukarici i čije bogate biografije krase kako istoriju, tako i ulice naše Čukarice.
Ovaj izuzetno obiman i naporan posao na sebe su preuzela dva iskusna letopisca, čija imena su ispisana na naslovnoj korici ove knjige, a svakako siguran sam da već sad zaslužuju da se njihove biografije nađu i na stranicama unutar knjige. Slavica Vilotijević i Fadil Muća, predhodnica i sadašnji predsednik udruženja starosedelaca Čukarice "Stari Čukaričanin", ne zapostavljajući svoje redovne aktivnosti vezane za Udruženje, nekoliko godina unazad su marljivo i sa puno ljubavi sklapali ovaj mozaik i poput iskusnih venecijanskih staklara slagali kockice šarolikih boja i ljudskih sudbina.
Žuta boja za sportiste, crvena za umetnike, plava za inženjere i graditelje, čak i poneki crni biser, komponuju celinu i nakon mudro poslaganih delića slagalice stvaraju jednu preciznu i sveobuhvatnu celinu.
Poznavaoci rada ovog stvaralačkog dua primetiće da su ispisujući ovu knjigu na sebe preuzeli sem književnog i još jedan mnogo teži zadatak, ne samo u kvantitativnom smislu popisujući biografije znamenitih Čukaričana, vođenja intervjua sa njihovim porodicama i prijateljima, već su se prihvatili i mnogo zahtevnijeg posla sistematizovanja svih značajnih informacija koje su bile dragocene tokom izrade ove velike čukaričke biografije.
Kao njihov kolega i saradnik koristim priliku i moram biti ličan i uzviknuti i ispisati u nekoliko redova jedno veliko Bravo, jer i sam lično sam svestan svih poteškoća sa kojima su se susretali tokom rada na ovom izuzetnom delu. Mnogi su započinjali sličan posao i sa puno elana ulazili u arenu zvanu napisati knjigu, na žalost uglavnom su vrlo brzo i vrlo lako odustajali ili ostavljali svoje rukopise na pola završene i nikad objavljene. Slavica i Fadil su izdržali sve nalete vidljivih i nevidljivih protivnika i uspeli su trijumfalno da završe ovaj značajan društveni i kulturni projekat.
Svima koji dođu u posed ovog dragocenog izdanja želim da ga pažljivo i sa strpljenjem isčitaju. Sem toga, mali savet, da uvek pored knjige drže olovku, penkalo, flomaster i da obeleže najznačajnije delove. Isto tako da ukoliko dođu u posed neke zanimljive informacije, da na marginama pribeleže, jer tako se najbolje čuvaju sećanja, a istovremeno to je najlakši način da se lična znanja prenesu drugima. Pozivam sve ljubitelje pisane reči, da čitanjem ove knjige postanu koautori i saradnici na nekom novom izdanju koje će ovaj stvaralački duo u narednih nekoliko godina ponovo objaviti.
Umesto zaključka, kog jednostavno ponekad nema, dok sam promišljao šta napisati na početku ove knjige, kroz glavu mi se vrzmala ideja da bez vrednih i upornih ljudi nema ni kulture ni istorije, već samo zaborav. Upravo boreći se protiv zaborava, mi stvaramo dobar osnov za budućnost koja je pred nama i u kojoj ćemo se svi mi, pisci, čitaoci, neki novi znameniti čukaričani, ponovo sresti i videti.
Marko Mil Popović