Marko Mil Popović

     Kada danas govorimo o zlatnom dobu u kojem su se ukrštali visoka politika i vrhunska književnost između dva svetska rata, pred očima nam se najčešće ukazuju raskošni berlinski i rimski saloni, uštogljeni dvorski protokoli i prefinjene, salonske figure pisaca koji su u elegantnim frakovima krojili modernu istoriju. Zamišljamo Jovana Dučića kako šarmira evropske dvorove, Ivu Andrića kako u vatikanskoj i berlinskoj tišini hirurški precizno meri svaku reč, i Miloša Crnjanskog koji pod vrelim mediteranskim suncem beleži neizbežnu propast evropske civilizacije. Rim je, bez sumnje, postao mitska adresa i završni, tragični čin te velike književno-političke drame naizgled savršenog kruga naših književnih velikana u diplomatiji.      Međutim, taj gospodski sjaj i elita u odelima nisu nikli sami od sebe, niti su se rodili u udobnim foteljama zapadnoevropskih prestonica. Ako želimo da razumemo kako je sve počelo, moramo zagrebati duboko ispod te salonske fasade. M...

     - Halo, ja sam.      - Da, već prepoznajem broj telefona. Kako ste prošli? Da li je gotovo?      - Izmigoljili su se. Nadao sam se da ćemo danas završiti sa ovim, ali nažalost igra se nastavlja. Imam osećaj kao da trčim na pokretnoj traci. Umoran sam, a nigde ne stižem.      - Kako? Šta se desilo? Zar nije trebalo danas sve da bude gotovo? Ne razumem.      - Ne razumem ni ja. Jednostavno, sva platna za koja sam siguran da su kradena kao i kopije, nestale su. Policija koja je nadgledala galeriju, nije ništa primetila. Najverovatnije su ih uklonili pacovskim kanalima. Najgore od svega, pukovnik Antonov ni trunku se nije potresao. Čak ga je sve ovo veselilo.      - Kako si ti? Da li si razočaran?      - Ne smem da kukam. Možda smo se mogli svemu ovom nadati. Sigurno ni oni nisu sedeli skrštenih ruku. Svakako smo mogli da očekujemo ovakav neki korak, ali sve se ponovo rasteže. Počin...

     „Valterova beležnica” na „Manakovom letu”      Na manifestaciji „Manakovo kulturno leto” koja ima raznovrsne programe u Manakovoj kući, priređena je i promocija knjige „Valterova beležnica” iz pera Marka Mil Popovića. To je deo trilogije započete u romanima „U potrazi za Riberom” i „Čuvari ključa”.      Glavni junak je istoričar umetnosti Dušan Armenski. On prati trag izgubljenog kulturnog blaga iz Drugog svetskog rata koji ga vodi kroz lavirinte prošlosti. Veštim zapletom, tu se granica između umetnosti, istine i opasnosti briše – objasnio je pisac.      Prema njegovoj oceni, ovo je priča o pamćenju, zaboravu i ceni koju plaćamo kada odlučimo da odmotamo klupko prošlosti.      Na promociji sa autorom učestvovali su Vladica Milenković, urednik izdanja iz „Nove Artije” i književnik Dušan Krstić.      A. K.  

     Sedeo je u malom restoranu, preko puta Kensingtonskih vrtova. Za šankom mu je nekoliko veselih Engleza pravilo društvo, bučno navijajući za svoje favorite i uz svaki pogodak strelice u tablu, nazdravljali novim gutljajem piva. U dubini restoranske sale bilo je mnogo tiše. Ljudi su zaokupljeni svojim mislima skoro šaputali i do njega je stizao samo šum prigušenih glasova. Sa radija se čula muzika Bitlsa. Iako je u zrelim godinama, voleo da čuje novu muziku. Tekstovi nisu oduševljavali ovog pesnika, ali ritam, koji su momci sa severa stvarali, godio je njegovom uhu i ponovo budio buntovni duh.      Ispio je poslednji gutljaj kvalitetnog indijskog čaja sa uljem bergamota. Pio ga je različito od Londonaca. Bez šećera i bez mleka, samo sa dodatkom nekoliko kapi limuna, kako je i navikao da ga pije tokom rimskih dana. Iako okružen ljudima koji su pili viski, uživao je da ih gleda dok vatrene kapi nestaju u njihovim grlima. Sebi, kao nekadašnjem aktivnom spor...

          Koreni jednog veka: Od Čukareve mehane do fudbalskog ponosa Vek postojanja jednog fudbalskog kluba nikada nije samo priča o lopti, terenu i sportskim rezultatima. To je hronika jednog prostora, svedočanstvo o ljudima, njihovom znoju, snovima, naporima i duhu zajedništva koji se kalio kroz generacije. Monografija posvećena stogodišnjici Fudbalskog kluba Čukarički predstavlja upravo to - ogledalo istorije čitave jedne opštine, njenog rasta od blatnjavih staza i seoskih mehana do snažnog industrijskog, građanskog i sportskog centra Beograda.  Da bi se suštinski razumeo fenomen "Čuke" i šarm koji ovaj klub nosi u svom genetskom kodu, neophodno je vratiti se na same početke i sagledati istorijski kontekst u kojem je Čukarica nastala, rasla i formirala svoj neponovljivi identitet. Stojko Čukar i njegova mehana Istorija Čukarice neraskidivo je vezana za instituciju kafane, koja je u srpskom društvu devetnaestog i prve polovine dvadesetog vek...

     Čuo je kucanje na vratima, dva brza i nakon nekoliko sekundi još jedno jako udaranje. Ispljunuo je pastu i krenuo ka njima. Znao je da je Siniša, takav je dogovor bio, do jutra nikom da ne otvara i da čeka njegov znak.       - Uđi! Mislim da smo u tajmingu, zar ne?      - Dobri smo od jutros. Iskreno spavao sam prilično sigurno. Posle nedelja provedenih na brodu, ovakav krevet je grehota ne iskoristiti za dubok san.      - Definitivno, kad Aleksa izabere, uvek bira po svojim afinitetima, kao što se da videti iz priloženog.      - Još da sam imao i veliku sliku sa brodom iznad glave…      - Siniša, da li smo spremni za današnji dan?      - Nas dvojica jesmo, a nadam se da su i prijatelji iz moskovske policije.      - Deluju prilično ozbiljno. Mislim da su spremni da sve počiste i da se ovo što pre zaboravi.      - Zašto tako misliš? Zar im nije ...