Marko Mil Popović

     Dok se penjem uz kaldrmu ohridskog Starog grada, ostavljajući iza sebe turističku gužvu sa pristaništa, ulica Nada Fileva donosi potpuno drugačiju sliku Ohrida. Između gusto zbijenih kuća, pažnju mi privlači monumentalni, ali potpuno zapušteni objekat koji odmah odskače od ostatka ambijenta. To je zgrada nekadašnje osnovne škole "Sveti Sava", objekat koji danas savršeno oslikava spoj bogate istorije i savremene balkanske tranzicije.      Osnovna škola Sveti Sava zauzima istaknuto mesto u starom gradskom jezgru, u kompleksu Mesokastro, na dominantnoj visoravni na ohridskom brdu Deboj. Nalazi se u neposrednoj blizini brojnih, značajnih kulturno-istorijskih spomenika, crkve Svete Bogorodice Perivlepte, Svetog Dimitrija, Svetog Konstantina i Jelene, Svetih Vrača, Svete Bogorodice Čelnice, u duhovnom prostoru sa drevnom graditeljskom tradicijom.      Zgrada je podignuta na samom kraju otomanske vladavine, u periodu od 1898. do 1899. godine. F...

     Kroz odškrinuta vrata balkona čuo se vetar. Igrao se sa tek olistalim granama drveća i zastavama koje su se vijorile ispred hotela. Svež jezerski vazduh se probijao kroz teške zavese, lagano s vremena na vreme dopuštajući prvim jutarnjim zracima da dopru i prelivajući se preko velikog kreveta, osunčavao njihova lica. Gledala ga je. To poznato lice, koje je otišlo pre mnogo godina, ponovo se nalazilo sa druge strane njenog jastuka.       Dušan Armenski je lagano otvarao oči i svoj pogled usmeravao u stranu na kojoj je ona bila. - Dobro jutro, nadam se da si lepo spavala.      - Dugo već nisam lepše spavala, ni srećnija se probudila. Gledao je u njenom pravcu, kosa joj se presijavala. Nakon toliko godina mogao je videti mali ožiljak iznad desne obrve koji je nosila od najranijeg detinjstva. Žena koju je ostavio i kojoj se nakon toliko godina ponovo vratio ležala je kraj njega       - I ja sa ne sećam kad sam bio ov...

     Rastali su se sa Vasilevskim. Razgovor sa kolegom sa studija i nekoliko sati provedenih sa njim vratili su ih u period bezbrižnog življenja. Zajednički prijatelji, sati provedeni u bibliotekama i zagušljivim klubovima. Toliko reči za ovaj ponovni, kratki i iznenadni susret. Setiti se svih ljudi koji su prošli kroz njihove živote i koji su ostali zapisani i zatočeni u dubini njihovih sećanja.       Dušanu i Danici je bilo još simpatičnije što pojedince koji žive u Beogradu, pogotovo Danica, nisu videli od kraja studija, a Vasilevski, koji je stotinama kilometara udaljen od njih, tu je. Ne samo da je dobrodušni kustos bio na usluzi i pomogao im, nego je pre svega bio dobar prijatelj, na kog su mogli da se oslone.      Penjali su se stepenicama hotela kad je osetio vibraciju svog malog telefona. - Aleksa zove, pravi je trenutak, vidimo se za koji minut.      Otključavali su vrata svojih soba i pogledom razišli - Aleksa, ...

     Umesto predgovora      Knjiga koja je pred nama je granični kamen međaš, koji se nalazi između nekadašnje Čukarice sa jedne strane i neke nove buduće čiji redovi tek treba da budu ispisani.. Ona predstavlja pokušaj da se današnjim generacijama približe ljudi koji su gradili Čukaricu, kao i epoha kojoj su pripadali.      Tokom predhodnih dvadeset i više godina pojavilo se dosta knjiga sa temom Čukaričke prošlosti, koje su pre svega sa istorijsko-geografskog aspekta pokušavale da čitaocu približe Čukaricu i njenu bogatu istoriju. U svim tim zapisima, hronikama, ličnim sećanjima pojavljuje se se mnoštvo znanih i neznanih junaka, koji su ispisivali stranice postojanja naše opštine. Međutim sve do danas se nije pojavila kompletna i sistematizovana antologija posvećena najznamenitijim čukaričanima.      Stilski šarolika i istovremeno elegantna, ovo je prva obimna biografska studija i siguran sam prvi kompletan izvor životnih pri...

     U Rimu je tog proleća bilo izuzetno toplo. Gospodin u drugoj polovini pete decenije lagano je šetao obučen u diplomatsko odelo. Kravatu je skinuo i čekao da je stavi tek pred ulaz u Poslanstvo. Njegova supruga je volela da ga gleda dok se svakog jutra oblačio. Samo njegova pesnička melanholija joj je budila nadu da će sve biti u redu i jedino je ona mogla da savlada pesimizam Rima u kome se uveliko pričalo da će uskoro biti rata.       Sirotinja, koja je jedva čekala da prođe zima, živeći od danas do sutra, raštrkala se po gradskim ulicama, tramvaji su krstarili gradom, noseći buku za sobom. Blato koje je ostavljalo svoje tragove po večnom gradu, pretvaralo se u prašinu i vijugalo na vetru, na istom onom vetru o kom je on maštao sećajući se snežnih vrhova Špicbergena.        Dok ga je misao vodila negde daleko na sever ka Hiperboreji, približavao se poslanstvu i obavezama koje su ga čekale. Nameštajući kravatu i rukama lagano p...