Marko Mil Popović

      Čovek koji je u salonima Rima video propast Evrope      Kada danas posmatramo zlatno doba srpske i jugoslovenske književnosti između dva svetska rata, pred očima nam se otvara fascinantan fenomen: naša moderna literatura nije nastajala u mansardama i boemskim bifeima, već u tišini kraljevskih poslanstava širom Evrope. Bilo je to vreme kada su naši najveći pisci nosili diplomatske frakove. Jovan Dučić je šarmirao kraljevske dvorove, Milan Rakić je rešavao teška konzularna pitanja na jugu, Ivo Andrić je hladnokrvno analizirao prilike u Berlinu, a Rastko Petrović je krstario Amerikom. Ipak, jedno ime u toj plejadi sija posebnim, duboko melanholičnim i uznemirujućim sjajem: Miloš Crnjanski.      Crnjanski nije bio tipičan diplomata. On nije posedovao Andrićevu taktičku uzdržanost, niti Dučićevu aristokratsku pozu. Bio je čovek oluje, prek, ponosan, ranjiv i pre svega – ukleti posmatrač istorije. Njegova diplomatska služba, koja se kretala o...

     Rodivši se u nekadašnjoj dvojnoj monarhiji i naučen da većinu života provede van svoje zemlje, sedeo je u kancelariji i gledao dopis koji je pisao za generala. Bio je svestan da je imao sreće što je ostao u službi. Mada, ko je još imao sreće živeći kao izgnanik daleko od svoje otadžbine i svojih sunarodnika.      Prostorije izbegličke vlade u Najtbridžu možda nisu bile najprikladnije za rad, pogotovo za jednog pisca. Međutim, bio je uveren da je to jedini način da se u ovom trenutku pomogne državi koja je pod okupacijom i pokuša da uradi nešto korisno.      Stari prijatelj se pojavio na vratima njegove kancelarije. Iako se mnogo toga promenilo, iskra njihovog prijateljstva je još uvek tinjala. Nisu zaboravili beogradske priče, kada je stari profesor voleo da ga sluša dok priča o Berlinu i Rimu. Kao i ćaskanja o zajedničkim poznanicima sa kojima je prvo kao ataše za kulturu, a nakon toga i kao šef presbiroa, sarađivao.     ...

          Jedan od najpouzdanijih i najlepših televizijskih vodiča kroz lavirinte naše kulturne baštine jeste kultni serijal "Srbija za početnike". Autorka i urednica ove emisije, novinarka Smiljana Popov, pravi jedinstven iskorak u našem medijskom prostoru. Njen pristup prošlosti potpuno je lišen suvoparnog akademskog kriticizma; ona istoriju oživljava sa neverovatnom stvaralačkom energijom, nepresušnom radoznalošću i prepoznatljivim šarmom.      Smiljana Popov svake nedelje vodi gledaoce na autentična putovanja kroz vreme, uspešno razotkrivajući zaboravljene legende, skrajnute arhitektonske bisere i fascinantne ljudske sudbine. "Srbija za početnike" stoga ne predstavlja puki putopis, već magični prozor u kulturni identitet našeg naroda, koji pod‌jednako intrigira i domaću javnost i strance koji tek počinju da otkrivaju slojeve ove zemlje.      Čukarički triptih: Portreti koji prkose zaboravu      Posebno pogla...

     - Voroncevič je.      - Da čujem Vas. Da li je sve u redu? Da li je prtljag stigao u Moskvu?      - Vasiljev, da li Vi to mene zajebavate? Da li smatrate da sam toliki magarac?      - Ništa Vas ne razumem, nemate razloga da tako pričate sa mnom.      - Pričaću kako mi se hoće, ili ste kvarni ili ste kompletan idiot.      - Sve sam uradio kako ste tražili. U čemu je sad problem?      - Paket nije stigao, u tome je problem. Da li sad razumete?      - Kako nije stigao? Kupljena je karta za danas, let iz Beča na njegovo ime, na njegov pasoš. Proverena informacija, garantujem Vam.      - Ta osoba za koju garantujete ili Vas je izigrala ili je otkrivena. Armenski se danas nije pojavio na Puškinu. Pratili smo sve letove iz zapadne Evrope, nije ga bilo, ali zato se naš istoričar umetnosti pojavio na Domodedovu. Šta imate na to da kažete?     ...

     Dok se penjem uz kaldrmu ohridskog Starog grada, ostavljajući iza sebe turističku gužvu sa pristaništa, ulica Nada Fileva donosi potpuno drugačiju sliku Ohrida. Između gusto zbijenih kuća, pažnju mi privlači monumentalni, ali potpuno zapušteni objekat koji odmah odskače od ostatka ambijenta. To je zgrada nekadašnje osnovne škole "Sveti Sava", objekat koji danas savršeno oslikava spoj bogate istorije i savremene balkanske tranzicije.      Osnovna škola Sveti Sava zauzima istaknuto mesto u starom gradskom jezgru, u kompleksu Mesokastro, na dominantnoj visoravni na ohridskom brdu Deboj. Nalazi se u neposrednoj blizini brojnih, značajnih kulturno-istorijskih spomenika, crkve Svete Bogorodice Perivlepte, Svetog Dimitrija, Svetog Konstantina i Jelene, Svetih Vrača, Svete Bogorodice Čelnice, u duhovnom prostoru sa drevnom graditeljskom tradicijom.      Zgrada je podignuta na samom kraju otomanske vladavine, u periodu od 1898. do 1899. godine. F...

     Zvuk telefona se prolamao kroz veliku kuću. Ekran belog telefona je svetleo, a mladić u svečanom odelu je znao da traže njegovog poslodavca. Crvena staza, koja se prostirala kroz čitavu kuću, vodila ga je do aparata, rezervisanog samo za Aleksu Perovića. Komoda gde je stajao imala je posebno mesto u bogato opremljenom hodniku, koji je spajao prijemni salon i radnu sobu.        Sem modernog telefonskog aparata na komodi je stajala sveščica sa podsetnikom i vizitarom. On sem što je bio ogroman, bio je i prepunjen vizitkartama, koje je stari trgovac umetninama skupljao preko šezdeset godina. Ispod njih na polici se nalazio starinski bakelitni Iskra Kranj telefon, podsetnik na nekadašnje dane, kad je Aleksa Perović voleo da koristi sredstva komunikacije.      Iznad komode bile su okačene dve ukrštene mačete donete iz Perua, koje su lokalni Indijanci koristili za krčenje šuma, ali i seču grana koke. To je na prvom velikom proputovanju, j...