Marko Mil Popović

Ostala je sama na stanici. Okrenula se i videla da ipak pod nadstrešnicom ima još nekog. Zapazila je naočitog gospodina, kako stameno stoji. Bela, lepo ispeglana košulja, prelepa kragna i lice koje joj je bilo poznato. Okrenuo se ka njoj i nasmejao. Klimnuo joj je glavom i pozvao da priđe. Mlada damo, ostali smo nas dvoje sami. Da, odavno ne videh ovako pustu stanicu, rekla mu je približavajući se i sve više zagledajući ga. Nemam kravatu, pretoplo je danas. Nadam se da Vam to ne smeta. Ne, ne, nikako. Nego, mnogo ste mi poznati, ali čini mi se da Vas znam mnogo starijeg. Ah, to su oni prokletnici iz izdavačkih kuća. Znate, i dalje mi se svete, pa stavljaju fotografije kad sam ostario. Više volim sebe ovakvog, mladog. Znate, upravo se vraćam sa fudbala. Volim da trčim, da dišem svežeg vazduha, da uživam u ženskoj lepoti. Moram priznati, mlada damo, Vi prelepo izgledate. Postidela se. Prošla je rukom kroz svoju gustu i svilenu crnu kosu. Izvinite, ali...

Prošla je pored dečije sobe. Vrata su kao i uvek bila odškrinuta. Provirila je kroz njih. Zaspali su. Lagano je prošla hodnikom i ugasila svetlo. Ušla je u spavaću sobu i umorno sela na ivicu bračnog kreveta. Uzela je mleko za telo i krenula da maže ruke. Lagano je prelazila i sve do svojih tankih laktova je ostavljala trag mleka, koje je koža brzo upijala. Pogledala je dlanove i shvatila je da joj ostalo još dosta mleka na njima, zavukla ih je ispod spavačice i lagano namazala stomak. Iako i dalje skoro neprimetan, osećala je kako iz dana u dan i iz godine u godinu sve više raste. Plašila se starosti, trideset i deveta godina, još četiri meseca i ulazila je u petu deceniju života. Svoju majku je prezirala u tim godinama, smatrala je da joj je to doba daleko, a eto bila je godina kao nekad njena majka, baka. Pogledala je na sat. Bilo je blizu ponoći. Suprug je započeo drugu smenu pre nekoliko sati. Još jedna noć prospavana u praznoj postelji, sa hladnom levom...

Voleo da kaže da mu ne treba stalno prebivalište u Beogradu, jer će jednoga dana bar jedna ulica nositi njegovo ime — što se i tokom sedamdesetih godina prošlog veka i dogodilo. Tako da baš ovde na Čukarici imamo ulicu nazvanu po njemu, ipak, 1936. godine, u svojoj šezdeset petoj godini, kupuje kuću i okućnicu. U tom trenutku je poslanik Kraljevine Jugoslavije u Rimu. Nasleđuje na toj dužnosti svog velikog prijatelja, pesnika Milana Rakića. Kuću i plac kupuje od prijatelja — trgovca Moše Josifa i pijanistkinje Sofije Soke Josif, roditelja budućeg akademika Enrika Josifa, autora čuvene fraze „Srbi su nebeski narod“. Godine 1937. Dučić dobija unapređenje i odlazi kao ambasador u Bukurešt. To je prva jugoslovenska ambasada, pošto su do tada sve bile poslanstva. Iz tog razloga, pre Dučića, diplomate najvišeg ranga su imale zvanja poslanika, što nema veze sa današnjim značenjem reči „poslanik“ u parlamentu. Dok je kao ambasado...

Manifestacija Dani evropske baštine ustanovljena je 1991. godine od strane Saveta Evrope, uz podršku Evropske zajednice. Povod za njeno uvođenje bio je projekat „Otvoreni dani kulturnih spomenika“, koji je prvi put realizovan u Francuskoj 1984. godine. Cilj manifestacije je podsticanje interesovanja za evropsko kulturno nasleđe, kao i razvijanje svesti o sopstvenom identitetu, kojoj se najuspešnije prilazi prateći postojeće i stvarajući nove rute, mreže i veze. U Srbiji se manifestacija održava od 2002. godine i predstavlja praznik kulture i turizma. Samim učešćem u njoj, Srbija je afirmisala svoju pripadnost evropskom kulturnom prostoru. Poseban značaj imala je 2007. godina, kada je Beograd bio domaćin centralne evropske proslave, postajući simbolička tačka rute, mreže i veze za celu Evropu. Moj prvi susret sa manifestacijom dogodio se 2004. godine, u Galeriji 73, gde je priređena izložba starih fotografija našeg eminentnog fotografa Tome Gr...

Drugarica joj je prekinula razgovor, kako je i započela, bez dobar dan i doviđenja. Ništa čudno. Ugasila je svoju cigaretu, ušla je u salu broj četiri. Zgodna srednjovečna gospođa se spremala da održi predavanje. Oko njenog laptopa i projektora muvao se mladić koji je spojio ta dva uređaja i proveravao da li je sve dobro. Gledala ih je. Da li je njena prijateljica pričala o ovo dvoje. Nisu joj baš skladni, lik bi bolje njoj pristajao, nego ovoj nafrakanoj. Mada zgodna je. Pomislila je, ma daj, ovo dvoje sigurno nisu ono dvoje. Mada, možda i jesu. Bila je spokojna, bar će tokom dosadnog predavanja imati o čemu da razmišlja. U tom trenu mladić je lagano pomilovao ruku svoje saradnice, možda šefovice. Nasmejala mu se i gledala u njegovom pravcu dok se udaljavao. Pitala se, da li je to taj par ili ne. Mora da nazove svoju prijateljicu. Uh kakav dan, samo da je ovo dvoje ne provale da zna. Mada ko u stvari uopšte bilo šta zna! Kraj

Otišao je u pravcu svoje kancelarije, ostavljajući je samu i u razmišljanju. Da li je stroga i prema sebi i prema njemu što neće da izađe na sastanak sa njim. Bio je zgodan, malo blesav, ali pozitivan. Da li je zaista izbirljiva, da li zaista čeka princa na belom konju. Da li će umreti sama bez igde ikoga. A šta, ako, dok se ona nećka i on pronađe neku koja bi želela biti sa njim. Za trenutak je zastala, prošlo joj je kroz glavu, zašto uopšte razmišlja o svom kolegi, da li ozbiljno razmišlja o njemu, ne zašto je počela ozbiljno razmišljati. Trgla se iz razmišljanja, uzela je telefon i okrenula jedan broj. Halo, ja sam. Zamisli šta sam sad čula. Dobar dan i tebi, hajde pričaj. Znaš mog kolegu, što sam ti pričala, da me je zvao na sastanak i što sam ga odbila iz dobro poznatih razloga. Rekla sam ti da nisi fer prema dečku. Ako ga ti nećeš, daj ga meni. Ne može, on je moja zlatna rezerva. Nego, došao mi je sa pričom o nekoj tetki i njen...

Izašao je iz taksija i pružio korak do svoje firme. Ne više od pedesetak koraka, taman dovoljno da prošeta i krene da radi. Iako nije bio svedok onoga o čemu mu je taksista pričao, ponovo mu se pojavio osmeh na licu. Stigao je do ulaznih vrata i popeo se gore na sprat, gde su se i nalazile kancelarije. Naleteo je na koleginicu, koja je uveliko radila, ali kad ga je videla podigla je glavu i sa osmehom mu poželela dobrodošlicu. Kasniš, a nasmejan si, uglavnom kad zakasniš imaš neku tužnu priču, međutim... Ma taksista me je malo oraspoložio! Daaaaa? Ma ništa specijalno. Mora biti, čim se smeškaš. Njegove mušterije, hvatali su se i ljubili na zadnjem sedištu njegovog taksija. Ja mislila neka pikanterija, a ono redovne aktivnosti. Tetka imala oko četrdesetpet, klinac oko trideset. Ooooo, to menja stvar. Znači “Milfače” uzimaju momke nama neudatima. Moguće, a postoji verovatnoća da žene kad dođu u određene godine postanu m...

Taksi je stao. Mladić je platio i lagano su izašli. Taksista je sa čuđenjem gledao, sve mu je bilo jasno, ali ipak je nekoliko puta zavrteo glavom. Odjednom su mu se iskolačile oči. Mladić je svoju šefovicu tako jako uštinuo za zadnjicu, da je ovaj bio siguran da će joj ostati modrica na levom guzu. U tom trenutku je neko krenuo da otvara vrata od taksija. Da li je slobodno? I dalje zbunjen, klimnuo je glavom i pustio novu stranku u auto. Dokle ćete? Idem na Konjarnik, ugao Vojislava Ilića i Ustaničke, za posle dogovorićemo se. Idem na Gazelu, može? Može. Samo da stignemo na vreme. Ima li gužve? Ma gužve nema, nego sad mi se desilo nešto čudnovato. Mušterija se okrenula ka njemu. Šta to može taksistu da iznenadi? Možda ste videli moje prethodne mušterije? Ne, izvinite, u frci sam bio, samo mi je bilo bitno da pronađem slobodan taksi. O čemu se radi? Dama i klinac. Mada dama voli piletinu. Kako su se prvo p...

Njen parfem je lagano dopirao do ionako znatiželjnog taksiste. Od kako je, zajedno sa prilično mlađim muškarcem, ušla u njegov auto, zaokupljivala mu je pažnju. Imao je finu klijentelu, čak ih je i svakodnevno prevozio, ali takvu damu nije odavno vozio. S vremena na vreme bi podigao pogled ka retrovizoru i gledao u njenom pravcu. Prava, zgodna, kako bi njegov čiča Miloje voleo da kaže raskokana, ali prava. Klinac pored nje nije imao više od trideset godina, sigurno petnaestak godina mlađi od nje. Mogao je da čuje dubok glas tog mladića, ali nije mogao da vidi njegovo lice. Dok je gledao u njenom pravcu, spustio je pogled ka njenim nogama. Na iznenađenje, video je mladićevu ruku kako lagano gladi njenu nogu i polako se pomera sve više ka kratkoj haljini. Polu zbunjeno, ali ipak smireno je pitao hoćete li na centralni ili zapadni ulaz? Da li ti znaš gde se održava sastanak, koja je sala u pitanju? Četvorka, idemo na centralni ulaz – pogledao j...

Na Beogradskom sajmu od 20. do 23. februara 2025. godine, održan je 46. Međunarodni sajam turizma. Ovo je najveća turistička manifestacija u jugoistočnoj Evropi, a ovogodišnji slogan je "Jedna karta, bezbroj svetova". U šarolikoj ponudi aranžmana, jeftinih letova, mora i planina, raznih ukusnih đakonija, kvalitetnih vina i rakija, ja sam iskoristio da predstavim svoju monografiju “Kulturna baština Čukarice”. Imam utisak i nadam se da sam u tome uspeo da predstavim turističku ponudu moje opštine, a da ipak budem drugačiji. Lep i koristan dan, i veliko hvala prijateljima iz Turističke organizacije Čukarice.