Ljubavni par iz taksija 5. deo

Drugarica joj je prekinula razgovor, kako je i započela, bez dobar dan i doviđenja. Ništa čudno. Ugasila je svoju cigaretu, ušla je u salu broj četiri. Zgodna srednjovečna gospođa se spremala da održi predavanje. Oko njenog laptopa i projektora muvao se mladić koji je spojio ta dva uređaja i proveravao da li je sve dobro.

Gledala ih je. Da li je njena prijateljica pričala o ovo dvoje. Nisu joj baš skladni, lik bi bolje njoj pristajao, nego ovoj nafrakanoj. Mada zgodna je. Pomislila je, ma daj, ovo dvoje sigurno nisu ono dvoje. Mada, možda i jesu. Bila je spokojna, bar će tokom dosadnog predavanja imati o čemu da razmišlja.

U tom trenu mladić je lagano pomilovao ruku svoje saradnice, možda šefovice. Nasmejala mu se i gledala u njegovom pravcu dok se udaljavao.

Pitala se, da li je to taj par ili ne. Mora da nazove svoju prijateljicu. Uh kakav dan, samo da je ovo dvoje ne provale da zna. Mada ko u stvari uopšte bilo šta zna!

Kraj

Umesto uvoda

Zovem se Marko Mil Popović. Odmah bih pojasnio moje srednje ime tj Mil. Pre svega u svetu književnosti i pisane reči postoji dosta Marka Popovića, tako da sem mene, jos trojica se bave pisanjem, plus do pre par godina najpoznatiji Marko Popović je bio naš čuveni arheolog, da i sa njim su me mešali. Ovako Mil dobro zvuči, mada u google pretragama nekad se kao Marko Mil Popović pojavi i Marko Miljanov Popović, što realno i godi. Da, Mil je inače delimično vezano za moje porodično nasleđe i imena u mojoj porodici, a delimično zaista ima i umetnički prizvuk, zvuči anglikanski poput Džona Stjuarta Mila. Tako da, ja sam Marko Mil Popović i dobrodošli na moj blog. Da, bar jedna rečenica i o blogu. Planiram na njemu da vas upoznam sa nekim novim pričama i da polako spremam neku novu zbirku, a u trenucima kreativne dokolice ću vam predstavljati i pojedine isečke iz mojih romana i već napisanih priča. Uživajte!

Topla noć beogradska

Imao je osecaj da je ponovo lagao. Nije bilo namerno, jednostavno desilo se. Nije sad baš bila griža savesti, ali mogao je biti iskreniji. Ustao je iz kreveta i otišao na terasu. U neka ranija i sretnija vremena zapalio bi cigaru, ali nisu mu mnogo falile, jednostavno samo je duboko uzdahnuo i gledao u pravcu reke. Svetla velegrada su se ogledala u reci, a on je i dalje razmišljao da li je bio samo neiskren ili je bio lažov. Zasto je morao da kaze da mu se dopada njen tekst i zasto joj je rekao da ga slobodno objavi. Znao je da je to tezak bofl, ali kako joj reći da je netalentovana. U tom prvom trenutku mu je izgledalo mnogo lakše, prakticnije da ne koristi energiju na razmisljanje i slaganje misli koje bi bile adekvatne, iskrene i možda bolne. Udahnuo je duboko i dok je izdisaj uzlazio iz njegovih pluća, prelazeći preko resice i izlazeći kroz usta začuo je dubok gromki glas. Pretoplo je noćas u Beogradu! Okren...

Topla noć beogradska 3. deo

Otpio je veliki gutljaj piva, ponovo mu je zafalila cigara, valjda mu je i dim iz lule otvorio apetit za duvanom. Baš mu je falilo da duboko udahne neku finu aromatičnu cigaru i da je propusti kroz nozdrve, pomislio je uh, kako bi to bilo lepo. Ponovo je uputio svoj pogled ka reci i svetlima koja su se prelamala u njoj, bio je u pravu ovaj gorostas sa Grenlanda, imao je Beograd svojih čari. Eto baš večeras nikad nije bio lepši, mada i ovo pivo koje je uzeo je doprinosilo toj slatkoj maloj čari koja se rađala u njegovim mislima. Taksi je stao ispred njegove zgrade. Iz njega su polako izlazili momak i devojka, ljubili su se i nisu obraćali previše pažnje da li ih neko gleda ili ne. To mu je čak pomalo bilo i slatko, setio se sebe kakav je nekad bio. Njih dvoje su brzo ušli u susedni ulaz i nestali u tami hodnika, dok je dizel motor taksija ravnomerno brundao i nestajao iza kružnog toka. Kako se buka pojavila, tako je jednostavno i brzo...

Topla noć beogradska 2. deo

Ma bar je grad lep, možda malo prljav, ali lep. Većini stranaca se dopadne Beograd, ali mi koji ovde živimo nemamo baš neko lepo mišljenje o našem gradu – rekao je pokušavajući da ga nadglasa. Meni je lepa ova vaša gužva, užurbanost. Viđam baš puno ljudi, znaš kod nas na Grenlandu nekad danima i nedeljama ne vidim ni drugog medveda, a ni čoveka. Uželim se čuti tuđu riku ili ljudsku viku. Samo tišina, znaš to je nekad nepodnošljivo, nepregledna belina i bučna tišina. Nego brate, pošto obojica ne možemo da zaspimo da li si za jedno pivo, bar malo da se razladiš – rekao je sa tradicionalnom beogradskom gostoprimljivošću. Dosta sam već popio danas, idi ti samo po njega, ja ću nastaviti da pućkam svoju lulu - povukao je jak dim i zagledao se u daljinu. Dim je lagano izlazio kako iz lule tako i njegovih usta i nestajao u pravcu gradskih ulica. On je za to vreme ušao u svoju spavaću sobu...

Jovan Dučić i Banovo brdo, prvi deo

Manifestacija Dani evropske baštine ustanovljena je 1991. godine od strane Saveta Evrope, uz podršku Evropske zajednice. Povod za njeno uvođenje bio je projekat „Otvoreni dani kulturnih spomenika“, koji je prvi put realizovan u Francuskoj 1984. godine. Cilj manifestacije je podsticanje interesovanja za evropsko kulturno nasleđe, kao i razvijanje svesti o sopstvenom identitetu, kojoj se najuspešnije prilazi prateći postojeće i stvarajući nove rute, mreže i veze. U Srbiji se manifestacija održava od 2002. godine i predstavlja praznik kulture i turizma. Samim učešćem u njoj, Srbija je afirmisala svoju pripadnost evropskom kulturnom prostoru. Poseban značaj imala je 2007. godina, kada je Beograd bio domaćin centralne evropske proslave, postajući simbolička tačka rute, mreže i veze za celu Evropu. Moj prvi susret sa manifestacijom dogodio se 2004. godine, u Galeriji 73, gde je priređena izložba starih fotografija našeg eminentnog fotografa Tome Grujičić...

Marko Mil Popović

Search This Blog