Marko Mil Popović

          Koreni jednog veka: Od Čukareve mehane do fudbalskog ponosa Vek postojanja jednog fudbalskog kluba nikada nije samo priča o lopti, terenu i sportskim rezultatima. To je hronika jednog prostora, svedočanstvo o ljudima, njihovom znoju, snovima, naporima i duhu zajedništva koji se kalio kroz generacije. Monografija posvećena stogodišnjici Fudbalskog kluba Čukarički predstavlja upravo to - ogledalo istorije čitave jedne opštine, njenog rasta od blatnjavih staza i seoskih mehana do snažnog industrijskog, građanskog i sportskog centra Beograda.  Da bi se suštinski razumeo fenomen "Čuke" i šarm koji ovaj klub nosi u svom genetskom kodu, neophodno je vratiti se na same početke i sagledati istorijski kontekst u kojem je Čukarica nastala, rasla i formirala svoj neponovljivi identitet. Stojko Čukar i njegova mehana Istorija Čukarice neraskidivo je vezana za instituciju kafane, koja je u srpskom društvu devetnaestog i prve polovine dvadesetog vek...

     Čuo je kucanje na vratima, dva brza i nakon nekoliko sekundi još jedno jako udaranje. Ispljunuo je pastu i krenuo ka njima. Znao je da je Siniša, takav je dogovor bio, do jutra nikom da ne otvara i da čeka njegov znak.       - Uđi! Mislim da smo u tajmingu, zar ne?      - Dobri smo od jutros. Iskreno spavao sam prilično sigurno. Posle nedelja provedenih na brodu, ovakav krevet je grehota ne iskoristiti za dubok san.      - Definitivno, kad Aleksa izabere, uvek bira po svojim afinitetima, kao što se da videti iz priloženog.      - Još da sam imao i veliku sliku sa brodom iznad glave…      - Siniša, da li smo spremni za današnji dan?      - Nas dvojica jesmo, a nadam se da su i prijatelji iz moskovske policije.      - Deluju prilično ozbiljno. Mislim da su spremni da sve počiste i da se ovo što pre zaboravi.      - Zašto tako misliš? Zar im nije ...

    Neke tajne ne pripadaju samo istoriji – one oblikuju sudbine onih koji se usude da ih potraže.     U završnom poglavlju uzbudljive trilogije započete romanima „U potrazi za Riberom” i „Čuvari ključa”, istoričar umetnosti Dušan Armenski suočava se sa zagonetkom koja je vremenom prerasla u mit. Trag izgubljenog kulturnog blaga iz Drugog svetskog rata – zagonetnog opusa slika „Nemačke gospođice” – vodi ga kroz zamršene lavirinte prošlosti, gde se granica između umetnosti, istine i opasnosti neprimetno briše.     „Valterova beležnica” donosi elegantno vođenu priču u kojoj se istorijska misterija prepliće sa unutrašnjim lomovima junaka. Ovo je dinamično, a istovremeno duboko sentimentalno i zrelo finale koje postavlja pitanje: kolika je zapravo cena razotkrivanja vešto čuvanih istina?     „Valterova beležnica” nije samo priča o potrazi za remek-delima koja su prerasla u legendu, to je roman o pamćenju, zaboravu i ceni koju plaća...

Geopolitički vrtlog na Tibru: Italija, Rim i Kraljevina Jugoslavija (1920–1941) Da bi se u potpunosti razumela istorijska drama koja se odvijala unutar zidova jugoslovenskog poslanstva u Rimu, potrebno je ogoliti širu geopolitičku sliku Međuratnog perioda. Rim između dva svetska rata nije bio samo pozornica umetničke inspiracije naših pisaca diplomata, on je bio epicentar otvorenog, napetog i često fatalnog antagonizma usmerenog direktno protiv opstanka Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca (kasnije Jugoslavije). Rađanje neprijateljstva: Italijanski revizionizam i „Osakaćena pobeda“ Koren sukoba između Rima i Beograda zasađen je još 1915. godine tajnim Londonskim ugovorom, kojim su Sile Antante obećale Kraljevini Italiji ustupanje značajnih delova istočne obale Jadrana (Istru, skoro celu Dalmaciju sa ostrvima) kako bi je uvukle u Prvi svetski rat. Međutim, stvaranjem zajedničke jugoslovenske države 1918. godine i principima američkog predsednika Vudroa Vilsona o samoopredeljenju...