Lidija je zaštitnički napravila blok ka njemu, ali ju je on uhvatio za rame i šapnuo da pronađe Mikija dok ne prođe ova oluja. Pogledala je u pravcu bivše drugarice i bez reči ih je napustila.
Uvek je bila previše zaštitnički nastrojena – pokušala je duhovitom dosetkom da razbije led.
Mogli bi to nazvati lojalnošću, ali s druge strane neki drugi ne znaju šta to znači.
Bilo mi je teško kad sam izgubila najbolju drugaricu. Mislila sam da ćemo ostati prijateljice do kraja života, da ćemo biti kume jedna drugoj, da ćemo decu zajedno odgajati.
Svako pravi izbore u svom životu. Nekad čak i kad dobro izaberemo ispadne da smo pogrešili.
Može se i tako reći, godine nas nauče da prihvatimo izbore drugih ljudi i da idemo napred, da nastavimo dalje.
Tako je, naučimo se. Nadam se da imaš drugu najbolju drugaricu.
Ima ih, ali sam s godinama postala izbirljivija.
Kaže mi Lidija, videla te je, došla si sa dečkom, momkom.
Tačnije sa verenikom.
To ga je malo žacnulo, ali je ostao pribran, nadao se da je bar spolja bio hladan. – Opa, pa to je zaista dobar razlog da se nazdravi. Brate – obratio se šankeru – za mene duplu lozu, a za damu…
Za mene samo vodu, negaziranu.
E sad jednom se udaje, možemo barem nazdraviti.
Ti možeš, ali nas dvoje – pomazila se po stomaku – Mi moramo da se klonimo alkohola.
Sad je već izgubio svoje pokeraško lice. Žmirnuo je na levo oko, uzeo je svoju čašu i dobro nategnuo.
Hvala što si došla i donela mi sve lepe vesti.
Nisam došla da se hvalim, već, jednostavno, želela sam da zatvorimo vrata, nekako mi se svo ovo vreme činilo da i dalje duva neka promaja kroz poluodškrinuta vrata našeg života.
Mogao sam živeti i bez svega ovoga.
Možda si ti mogao, ali ja sam morala da završim našu priču.
Našu priču!? Pobogu, pa deset godina je prošlo.
Ali nas dvoje nikad nismo popričali, raspravili, pozdravili se, ne znam, nije jednostavno kad te prva ljubav precrta iz života.
Ja tebe ili ti mene, ne kapiram o čemu pričaš.
Nisam očekivala onakav razlaz, bar zbogom.
Počela je vilica da mu se steže. Možda je zaista sa osamnaest godina bio klinac, možda sa premalo iskustva, možda previše euforično naivan i nespreman za raskid sa prvom ljubavi, ali dal’ je realna, dal’ ona njega zajebava u zdrav mozak. Prevarila ga je sa dve godine starijim studentom, ona je njega prevarila, što je najgore krila paralelnu vezu puna dva meseca i pred matursko veče mu saopštila da raskida sa njim. U onom smešnom odelu, u još smešnijem hotelu izgledao je sebi kao najsmešniji lik na zemaljskoj kugli.
Da, to je bilo na početku večeri, na kraju te najluđe noći je postao najispovraćaniji lik u svemiru. Miki i Lidija nisu mogli ni taksi da nađu koji bi ih sa njim primio, već su morali dobra četiri kilometra da pešače sa njim okačenim o njihova ramena. I dalje se seća Mikijeve keve koja je tokom cele godine kad bi došao kod njih kući govorila kako ne može da spere miris sa Mikijevog sakoa. Cela ta priča je tokom sledeće godine jednostavno zamrla kad se Miki ispovraćao kod njegovih po tepihu u dnevnoj sobi. Jednostavno skor se izjednačio i Mikijeva keva je prećutno utihnula i prihvatila njihove godine koje su sledile.
Ovih nekoliko sekundi razmišljanja o njemu i Mikiju dalo mu je vremena da se izduva, čak i nasmeje, a onda je pogledao u Lidiju.
Što se mene tiče nisi ni morala dolaziti, davno smo završili. Ne znam šta da ti kažem, možda Zbogom i srećno, jel dovoljno.
Možda, možda jeste, ali i ja bi želela tebi nešto da kažem…
Prekinuo ju je – Dovoljno je, iskreno dovoljno je. Zbogom!
Ostala je zatečena. Sigurno je želela neko izvinjenje da mu uputi, da mu kaže da joj je žao, da objasni, izvini se, dobije oproštaj, ali bio je izričit i okrenuo joj je leđa. Tiho mu je rekla zbogom i uputila se ka sadašnjem momku, vereniku i napustila bar.
Naručio je još jednu duplu lozu i ispio ju je na iskap.
Miki i Lidija su sve vreme posmatrali bivši par. Lidija mu je održala dobro predavanje i o lojalnosti i prijateljstvu, kao i emocijama. On i dalje nije bio svestan da je i zašto je nešto loše uradio. Smatrao je da je dovoljno vremena prošlo i da ponovo svi mogu biti srećni i da dve Lidije ponovo mogu da budu prijateljice, a i drugarovo srce je valjda do sad zacelilo, bar pomalo uz svaku devojku sa kojom je bio posle Lidije.
Ništa ti ne kapiraš, jednom ranjeno srce, uvek ranjeno srce. Gledaj ga, još jednu duplu eksira. Već je pijan ko dupe, a ako nastavi ti ćeš biti kriv.
Miki je gledao u drugarovom pravcu, video je kako ga noge polako izdaju i kako se laktovima sve više oslanja o šank. – Ja moram da ostanem ovde bar još dva tri sata, čekam neke producente, možda nam omoguće snimanje albuma. Hoćeš ga odvesti kući?
Ponovo da vadim tvoje fleke! Ali kako ću posle do našeg stana?
Ne brini, taman dok ga smestiš ja ću doći po tebe. Samo malo se strpi.
Nemoj da si zaglavio.
Obećavam!
Poljubila ga je i razišli su se. Prišla je svom večitom drugaru iz klupe i uzela ga pod ruku. Osetila je da ga je piće prilično omamilo. Imala je sreće, nije bio od onih pijanaca, koji su voleli da gnjave druge ljude. Prilično mirno i s’ vrlo tužnim pogledom u očima je prihvatio njenu ruku. Šapnula mu je nešto i krenuli su.