Skip to main content

Jarići i nesanica, drugi deo

        

Još uvek su mu u glavi odzvanjali zvukovi bubnjeva i nekontrolisanog basa, ali s obzirom da su se nalazili u lokalnom baru i da je koncert, mada možda je bolje reći performans, da je bio gotov još pre pola sata, polako je dolazio k sebi. Komša je kao i uvek imao upravo, mnoštvo kvazi muzičara i pokušaja intelektualne elite, svi su morali da zapale po cigaretu i da hvale savšrsenstvo tonova, melodije, kao svega ostalog što su umetnici, i to kakvi umetnici želeli da im prikažu, a i pružili su im.

Još jedno smaračko veče, što i nije loše, već je popio dve loze, a treća je pristizala. Kako je šanker spustio čašu na šank, osetio je nečiji dah na svom vratu i video žensku ruku kako grabi čašu i uzima gutljaj. Okrenuo se, to je bila samo Lidija, večita školska drugarica i Mikijeva sad već dugogodišnja devojka.

Znala sam da ću te pronaći za šankom, a i - sad već reče mršteći se – znala sam da je ovo loza, uh baš je gadna.

Viknuo je: - Za damu pelinkovac – i nastavio da gleda u nju.

Znali su se već više od petnaest godina. Upoznali su se kad su krenuli u srednju školu. On je tokom prvog polugodišta prvog razreda počeo da se zabavlja sa njenom drugaricom i bio je red da njegov najbolji drugar krene da se zabavlja sa njom. Ni sam ne zna kako se sve to zbilo. Sa Lidijom je sedeo u klupi, a druga Lidija, što mu je uvek bilo fascinantno je sedela iza njih. Lidija i Lidija, on je završio sa drugaricom Lidijim i onda mu je bilo skroz normalno da Mikiju svoju Lidiju iz klupe preporuči. To mu je tad delovalo skroz moćno, njih dvojica nerazdvojnih da se zabavljaju sa dve Lidije. Ona se malo nećkala u vezi Mikija, ali vrlo brzo su je najbolja drugarica i ortak iz klupe nagovorili, ipak su tako postajali četverac i svuda su išli zajedno, a njih dvojica su u celoj školi postali poznati kao tipovi što se zabavljaju sa dve Lidije. Mnogo opako. Da, mnogo opako, sve do četvrte godine kad se njegova Lidija zaljubila u studenta, kako je Miki voleo da ga zeza, a ko je zapalio žito. Vrlo tužna proslava maturske večeri, tad se po prvi put obeznanio od alkohola, mada što svi kažu, prvi put je najteže, posle sve ide mnogo lakše, kako sa raskidima, tako i sa pijanstvom.

Čaša pelinkovca je sletela na šank i Lidija ju je poput mačke prihvtila. Kucnula se sa njim i stukla celu čašu. Pokazao je barmenu da ponovi turu, a onda se okrenuo ka Lidiji: - Gde ti je čovek?

Eno ga sa ostalim dilejama, lože se da su super muzičari. Njega samog mogu da trpim, ali kad se okupi trust mozgova moram da bežim. Ti si za sakrivanje idealan, postanemo deo inventara i pijemo koliko nam je volja.

Izgubila si volju da mu budeš podrška?

Haha ha, izgubila volju još u školi, al’ šta ćeš. Mislila sam da ću moći poput tebe da budem usputna podrška, ali to mesto si ti zauzeo, ja šta ću.

I tako petnaest godina – nasmejao se.

Petnaest dugih godina. Uzela je čašu, ponovo su se kucnuli i eksirali svoja pića.

Nego, da li ti je drugar rekao ko mu je bio večeras na svirci?

Ne, poslao je poruku samo da dođem.

Moja i tvoja bivša Lidija.

Zbunio se na trenutak. - Lidija?

Da, da, Lidija.

Otkud ona?

Našla ga je preko Instagrama.

Njega?

Pa neće valjda nas dvoje.

Urotnički su se nakezili jedno drugom. Nakon raskida njega i Lidije, koji ako smemo biti iskreni nikako nije bio prijatan, čak i vrlo neprijatan, Lidija je izabrala njega i kad je odlučio da ne želi više da vidi Lidiju u životu, ona je isto odlučila da je izbriše iz života. Tad, onako povređenom mu je to izgledalo skroz normalno, školska iz klupe mu je uz Mikija postala najbolji prijatelj i bio je Bogu zahvalan što njih dvoje su zauvek ostali zajedno i što on nije morao da bira između njih.

I došla je?

Da, sa nekim upicanjnenim likom je. Onako ukočeni i neprirodni deluju idealno jedno za drugog.

To znači da ste se videle.

Da, da, cmok, cmok, ljubim i otišla sam dalje.

Momak?

Uhhhh, rekao mi je ime, ali nije mi bilo bitno.

Još nešto?

Ne, poželela sam im prijatan koncert, a nek priča do mile volje sa izdajnikom.

Miki, izdajnik, bolje zvuči nego Miki drugar, haha, mislim da smo mu pronašli nov nadimak.

I zaslužio ga je, nego mi o vuku, a vuk na vrata - gledala je u pravcu ogledala u šanku.

Pogledao je i on i ne zatvarajući oči video je utvaru iz prošlosti. I dalje lepu, ali ipak utvaru. Prilazila im je i stala blizu njih.

Dobro veče, prelep koncert. Lepo vas je videti i dalje ste kao da sedite u istoj klupi.

Jedino se drugarica koja je sedela iza nas preselila na Novi Zeland – siknula je Lidija, dok je on samo ćutao.

I dalje sam u Beogradu, ali ako ti se čini da je Novi Zeland, neka bude tako. Ako nije problem želela bi da nas dvoje popričamo.

Nastaviće se

Popular posts from this blog

U potrazi za Riberom - 3.

  Naišao je prevoz. Dugački autobus je bio prilično prazan i sem njega ušla su još dva putnika. Dvoje srednjoškolaca, koji su delili slušalice od mobilnog telefona. Išli su pribijeno, jedno uz drugo i nisu mnogo marili za druge ljude. Dobro ih je osmotrio, devojka je imala neke čudne cipele ili možda patike sa velikim platformama. Momak u starkama i dalje je bio prilično viši od nje, tako da je sve vreme bio nagnut nad njom, da joj slušalica ne bi ispadala iz uveta. Naravno to je koristio da bi se saginjao i ljubio je, ona se cerekala, nekad uzvraćajući, a nekad koketno, odbijajući ga. Seo je u prednji deo autobusa, sa desne strane, na duplo sedište. Ispred njega su bile dve starije žene, nasuprot njih, sedeo je muškarac u radničkom kombinezonu, koji se najverovatnije vraćao sa posla. Autobus je skrenuo polulevo i hvatajući petlju, penjao se ka mostu. Posmatrao je svetla na gradilištu, savsku obalu nije mogao da raspozna. Koliko je u mraku mogao videti, nazirale ...

Umesto uvoda

Zovem se Marko Mil Popović. Odmah bih pojasnio moje srednje ime, tj. Mil. Pre svega, u svetu književnosti i pisane reči postoji dosta Marka Popovića, tako da, sem mene, još trojica se bave pisanjem, plus do pre par godina najpoznatiji Marko Popović bio je naš čuveni arheolog. Da, i sa njim su me mešali. Ovako, Mil dobro zvuči, mada se u Google pretragama ponekad kao Marko Mil Popović pojavi i Marko Miljanov Popović, što realno i godi. Da, Mil je inače delimično vezano za moje porodično nasleđe i imena u mojoj porodici, a delimično zaista ima i umetnički prizvuk, zvuči anglikanski, poput Džona Stjuarta Mila. Tako da, ja sam Marko Mil Popović i dobrodošli na moj blog. Da, bar jedna rečenica i o blogu. Planiram na njemu da vas upoznam sa nekim novim pričama i da polako spremam neku novu zbirku, a u trenucima kreativne dokolice predstaviću vam i pojedine isečke iz mojih romana i već napisanih priča. ...

Topla noć beogradska

Imao je osećaj da je ponovo lagao. Nije bilo namerno, jednostavno desilo se. Nije sad baš bila griža savesti, ali mogao je biti iskreniji. Ustao je iz kreveta i otišao na terasu. U neka ranija i sretnija vremena zapalio bi cigaru, ali nisu mu mnogo falile, jednostavno samo je duboko uzdahnuo i gledao u pravcu reke. Svetla velegrada su se ogledala u reci, a on je i dalje razmišljao da li je bio samo neiskren ili je bio lažov. Zašto je morao da kaže da mu se dopada njen tekst i zašto joj je rekao da ga slobodno objavi. Znao je da je to težak bofl, ali kako joj reći da je netalentovana. U tom prvom trenutku mu je izgledalo mnogo lakše, praktičnije da ne koristi energiju na razmišljanje i slaganje misli koje bi bile adekvatne, iskrene i možda bolne. Udahnuo je duboko i dok je izdisaj uzlazio iz njegovih pluća, prelazeći preko resice i izlazeći kroz usta začuo je dubok gromki glas. Pretoplo je noćas u Beogradu! Okrenuo se prema pravcu odakle je d...

Jovan Viktorović 21.01.1893. - 20.10.1944. (16.05.1946.) god.

  Uvod Jedan od najznačajnijih i najuglednijih žitelja Čukarice iz prve polovine 20. veka, sem što je bio dvorski apotekar, Jovan Viktorović je bio i dugogodišnji odbornik skupštine grada Beograda, jedan od osnivača Rotari kluba u Beogradu kao i veliki dobrotvor i humanitarni radnik.   Viktorovićeva vila Porodično vezan za Matiju Bana (bio je oženjen njegovom praunukom Milicom), nastavio je Banovo delo, tako je između ostalog bio darodavac placa za izgradnju škole Josif Pančić, kao i jedan od ljudi koji su finansirali izgradnju škole. Bio je vlasnik vile, sigurno najlepše kuće predratnog Banovog brda na adresi Požeška 28, u kojoj se već 80 godina nalazi, prvo vrtić, a potom i uprava Predškolske ustanove Čukarica. Poput svog vlasnika i sama vila je imala interesantnu sudbinu, koja je isto tako zanimljiva za našu priču. Takođe, prvo njegov otac Mihajlo, a nakon njegove smrti Jovan, bili su vlasnici apoteke na Prestolonasledn...

U šetnji sa piscem, treći deo

Primetila je da gazi tucanikom. Držao ju je pod rukom, osećala je miris njegovog parfema. Gledala ga je, zaista odavno nije uživala u muškom društvu. Međutim vrzmalo joj se u glavi zašto je posle toliko godina ponovo na Kosančićevom vencu i zašto pod rukom drži Miloša Crnjanskog. Mlada damo, ti dobro znaš ko je voleo da šeta Kosančićevim vencem i ko je voleo da čita, to nisam ja rekao, već citiram njega, najvećeg Miloša Crnjanskog. Gledala ga je, bilo ju je po malo sramota. Bila je svesna s kim je ovde dolazila, ali sve se nadala da to nije istina. - Pa znam, ali ipak, bilo mi je malo glupo. Nikad nemoj da ti bude glupo. Ne smeta što sam prešao na ti. Ne, ne, ne, nikako, ali da li ja smem. Jesam, kako je on voleo da kaže najveći, ali prelepe žene uvek mogu da budu na ti sa mnom, čak, neophodno je. Kod Hiperborejaca, pa da, tako elegantno ste u Rimu izgledali. Zašto nismo u Rimu? Tvoj je san, ti si htela da budeš ovde. Ali nisam ovde bila deset...