Marko Mil Popović

    Ostala je sama na stanici. Okrenula se i videla da ipak pod nadstrešnicom ima još nekog. Zapazila je naočitog gospodina, kako stameno stoji. Bela, lepo ispeglana košulja, prelepa kragna i lice koje joj je bilo poznato. Okrenuo se ka njoj i nasmejao. Klimnuo joj je glavom i pozvao da priđe.    Mlada damo, ostali smo nas dvoje sami.    Da, odavno ne videh ovako pustu stanicu - rekla mu je približavajući se i sve više zagledajući ga.    Nemam kravatu, pretoplo je danas. Nadam se da Vam to ne smeta.    Ne, ne, nikako. Nego, mnogo ste mi poznati, ali čini mi se da Vas znam mnogo starijeg.    Ah, to su oni prokletnici iz izdavačkih kuća. Znate i dalje mi se svete, pa stavljaju fotografije kad sam ostario. Više volim sebe ovakvog, mladog, znate, upravo se vraćam sa fudbala. Volim da trčim, da dišem svežeg vazduha, da uživam u ženskoj lepoti. Moram priznati, mlada damo Vi prelepo izgledate.    Postidela se. Prošla je ruko...

   Prošla je pored dečije sobe. Vrata su kao i uvek bila odškrinuta. Provirila je kroz njih. Zaspali su. Lagano je prošla hodnikom i ugasila svetlo. Ušla je u spavaću sobu i umorno sela na ivicu bračnog kreveta. Uzela je mleko za telo i krenula da maže ruke. Lagano je prelazila i sve do svojih tankih laktova je ostavljala trag mleka, koje je koža brzo upijala. Pogledala je dlanove i shvatila je da joj ostalo još dosta mleka na njima, zavukla ih je ispod spavaćice i lagano namazala stomak.     Iako i dalje skoro neprimetan, osećala je kako iz dana u dan i iz godine u godinu sve više raste. Plašila se starosti, trideset i deveta godina, još četiri meseca i ulazila je u petu deceniju života. Svoju majku je prezirala u tim godinama, smatrala je da joj je to doba daleko, a eto bila je godina kao nekad njena majka, baka.     Pogledala je na sat. Bilo je blizu ponoći. Suprug je započeo drugu smenu pre nekoliko sati. Još jedna noć prospavana u praznoj pos...

   Voleo da kaže da mu ne treba stalno prebivalište u Beogradu, jer će jednoga dana bar jedna ulica nositi njegovo ime — što se i tokom sedamdesetih godina prošlog veka i dogodilo. Tako da baš ovde na Čukarici imamo ulicu nazvanu po njemu, ipak, 1936. godine, u svojoj šezdeset petoj godini, kupuje kuću i okućnicu. U tom trenutku je poslanik Kraljevine Jugoslavije u Rimu. Nasleđuje na toj dužnosti svog velikog prijatelja, pesnika Milana Rakića.    Kuću i plac kupuje od prijatelja — trgovca Moše Josifa i pijanistkinje Sofije Soke Josif, roditelja budućeg akademika Enrika Josifa, autora čuvene fraze „Srbi su nebeski narod“.    Godine 1937. Dučić dobija unapređenje i odlazi kao ambasador u Bukurešt. To je prva jugoslovenska ambasada, pošto su do tada sve bile poslanstva. Iz tog razloga, pre Dučića, diplomate najvišeg ranga su imale zvanja poslanika, što nema veze sa današnjim značenjem reči „poslanik“ u parlamentu.    Dok je kao ambasador bo...

   Manifestacija Dani evropske baštine ustanovljena je 1991. godine od strane Saveta Evrope, uz podršku Evropske zajednice. Povod za njeno uvođenje bio je projekat „Otvoreni dani kulturnih spomenika“, koji je prvi put realizovan u Francuskoj 1984. godine. Cilj manifestacije je podsticanje interesovanja za evropsko kulturno nasleđe, kao i razvijanje svesti o sopstvenom identitetu, kojoj se najuspešnije prilazi prateći postojeće i stvarajući nove rute, mreže i veze.    U Srbiji se manifestacija održava od 2002. godine i predstavlja praznik kulture i turizma. Samim učešćem u njoj, Srbija je afirmisala svoju pripadnost evropskom kulturnom prostoru. Poseban značaj imala je 2007. godina, kada je Beograd bio domaćin centralne evropske proslave, postajući simbolička tačka rute, mreže i veze za celu Evropu.    Moj prvi susret sa manifestacijom dogodio se 2004. godine, u Galeriji 73, gde je priređena izložba starih fotografija našeg eminentnog fotografa Tome Grujičić...