Ma bar je grad lep, možda malo prljav, ali lep.
Većini stranaca se dopadne Beograd, ali mi koji ovde živimo nemamo baš neko lepo mišljenje o našem gradu – rekao je pokušavajući da ga nadglasa.
Meni je lepa ova vaša gužva, užurbanost. Viđam baš puno ljudi, znaš kod nas na Grenlandu nekad danima i nedeljama ne vidim ni drugog medveda, a ni čoveka. Uželim se čuti tuđu riku ili ljudsku viku. Samo tišina, znaš to je nekad nepodnošljivo, nepregledna belina i bučna tišina.
Nego brate, pošto obojica ne možemo da zaspimo da li si za jedno pivo, bar malo da se razladiš – rekao je sa tradicionalnom beogradskom gostoprimljivošću.
Dosta sam već popio danas, idi ti samo po njega, ja ću nastaviti da pućkam svoju lulu – povukao je jak dim i zagledao se u daljinu. Dim je lagano izlazio kako iz lule tako i njegovih usta i nestajao u pravcu gradskih ulica.
On je za to vreme ušao u svoju spavaću sobu, prošao kroz nju, ušao u mali uzani hodnik i iz njega stigao do kuhinje, koja je ujedno bila trpezarija. Otvorio je frižider iz koga je svetlela mala sijalica i uzeo limenku piva. Bila je hladna, kako neki vole da kažu ko zmija i uz limenku uzeo je i veliku pivsku čašu iz koje je inače voleo da pije i vodu i sokove i sve ostalo što mu je dolazilo pod ruku.
Krenuo je ponovo ka terasi i radovao se nastavku razgovora sa svojim trenutnim komšijom. Nije poznavao puno severnjaka, mada imao je par prijatelja koji su odlazeći na rad u inostranstvo stigli do Švedske i Norveške, ali ipak su to bili Balkanci. Pravog, rođenog, autentičnog severnjaka nije do sada upoznao.
Ponovo je izašao na terasu, ali komšije više nije bilo na susednoj. Još uvek je mogao u vazduhu da se oseti prelepi, slatkasti miris duvana iz lule, ali terasa je bila prazna. To ga je čak malo i ražalostilo. Baš su lepo razgovarali i to ga je čak malo odvojilo od prethodnih misli i griže savesti zbog neiskrenosti.
Da, setio se svog prećutanog odgovora i neiskrenosti koja ga je mučila. Plašio se da se ona sutra pred kolegama ne izblamira, da li je pozvati ili ne. Šta ako joj kaže istinu i ona se naljuti zbog toga? Dobro je on znao da je iskrenost uvek okidač za one najgore svađe. Mada još gore je ako prećuti istinu, jer to dovodi do još gorih svađa. Ali šta u ovom trenutku uraditi – to pitanje ga je mučilo.